Posts

casovi gitare

Časovi gitare – individualni ili grupni časovi?

Časovi gitare u “Rokenroler“-u sve više bude zainteresovanost kod dece i odraslih.

casovi gitare

casovi gitare

Zašto smatramo da je individualni pristup najdelotvorniji i da dovodi do najboljih i najbržih rezultata?

Poslednjih godina sve popularnije su grupne škole gitare. Često nam dolaze deca koja su provela i po nekoliko godina na ovakvim kursevima, a bez vidnih rezultata. Iako ovaj vid nastave deluje kao najpovoljniji, dugoročno gledano on ne daje željene rezultate. Zbog toga ćemo u ovom tekstu pokušati da damo odgovore na najčešća pitanja vezana za razliku između individualnih i grupnih časova gitare. 

Ako želite da naučite da svirate gitaru – na pravom mestu ste.

Grupni časovi gitare popularni su kod nas poslednjih osam godina. Razlog tome najpre leži u činjenici da se učenje odvija:

  • uz druženje;
  • cena časa je pristupačnija;
  • svira se uglavnom popularna muzika.

Ovakva nastava pogodna je za one koji nemaju velika očekivanja po pitanju napretka u samom sviranju, već očekuju druženje i osnovno znanje sviranja gitare.

Mana ovakvih časova gitare je što predavač nema mnogo mogućnosti da se individualno posveti svakom polazniku, tako da njihov napredak ponajviše zavisi od njihove lične spretnosti da prate čas i brzo usvoje gradivo.

Potrebno je da polaznik bude brz, pažljiv i sklon lakom usvajanju gradiva. Kao i u svakoj grupnoj nastavi, tempo rada podređen je samoj grupi i sposobnostima polaznika i njihovoj mogućnosti da isprate tempo nastave.

Često roditelji misle da su idealni časovi gitare za početnike grupni časovi gitare, a upravo je suprotno! Na početku, kada se radi na postavci tehnike i učenju pravilnog držanja tela i ruku – individualni časovi gitare su ono što treba da izaberete.

Individualni časovi gitare ili bilo kog drugog muzičkog instrumenta standard su vekovima unazad u učenju muzike, i to sa vrlo jakim razlozima. Pri učenju instrumenta značajne su mnoge komponente: od postavke instrumenta, razvijanja tehnike, tona, muzičke memorije i muzičkog fraziranja.

U individualnoj nastavi predavač je potpuno usmeren na učenika sa kojim radi. To mu omogućava da se učeniku prilagodi, isprati i utiče na tempo njegovog razvoja i pomogne u svim parametrima sviranja. Individualna nastava je bolji izbor za većinu dece jer:

  • dete ima svoje individualno vreme sa nastavnikom;
  • nastavnik osmišljava poseban plan i program i metodu za svakog đaka;
  • nema praznog hoda na času;
  • ukoliko izostane neće ništa propustiti već će na sledećem času nastaviti gde je stao;
  • sve to dovodi da mnogo bržeg napretka;
  • što vodi do veće motivacije, samopouzdanja i zadovoljstva.

Na ovaj način se mnogo brže i lakše napreduje jer se svi problemi lako uočavaju i na njima se direktno radi.

Pored savladavanja sviranja gitare, veštine čitanja s lista, sa nastavnikom se radi i pevanje radi razvijanja sluha. To je na grupnim časovima gitare daleko teže, gotovo nemoguće. Prednost ovakvih časova gitare je što je učenik sam sa nastavnikom što i ima samo svoje vreme sa njim.

U današnje vreme većina ljudi traži efikasnija rešenja. Časovi gitare koji podrazumevaju individualan pristup i javne nastupe, postali su mnogo traženiji. Vrednost koju mi zastupamo na tržištu je kvalitetno i primenljivo znanje sviranja gitare.

Iako ovo nisu, na prvi pogled, najpovoljniji časovi gitare, niti najjeftiniji časovi gitare, ulaganjem u individualne časove gitare vi zapravo štedite i vreme i novac. Zašto ovo kažemo? Zato što mogu godine da prođu na grupnim časovima gitare i da dete i dalje ne ume da svira gitaru, a da za nekoliko meseci individualnih časova gitare, prestigne sva vaša i njegova očekivanja. Uvek predlažemo da uložite pola godine, dakle jedno polugodište, u individualne časove gitare i da se sami uverite u ovo što pišemo.

Pročitajte OVDE tekst “Zanimljivosti o gitari” 

Časovi gitare – idealan uzrast za početak sviranja instrumenta

Praksa u muzičkim školama je da dete krene sa časovima gitare sa 9 godina. Često to bude i 8 ili čak i 7 godina ako je dete dovoljno zrelo i sposobno da isprati nastavu. Poželjno je da zna da čita i piše slova kako bi lakše naučilo i note, ali kako je individualna nastava u pitanju, kao što smo već rekli, tempo se prilagođava detetu i postoji niz izuzetaka. To je na grupnim časovima gitare daleko teže, gotovo nemoguće. Prednost individualnih časova gitare je što je učenik sam sa nastavnikom, što ima samo svoje vreme sa njim.

U današnje vreme većina ljudi traži efikasnija rešenja. Časovi gitare koji podrazumevaju individualan pristup, javne nastupe i diplome priznate u svetu postali su mnogo traženiji. Vrednost koju mi zastupamo na tržištu je kvalitetno i primenljivo znanje sviranja gitare.

Iako ovo nisu, na prvi pogled, najpovoljniji časovi gitare, niti najjeftiniji časovi gitare, ulaganjem u individualne časove gitare vi zapravo štedite i vreme i novac. Zašto ovo kažemo? Zato što mogu godine da prodju na grupnim časovima gitare i da dete i dalje ne ume da svira gitaru, a da za nekoliko meseci individualnih časova gitare, prestigne sva vaša i njegova očekivanja. Uvek predlažemo da uložite pola godine, dakle jedno polugodište, u individualne časove gitare i da se sami uverite u ovo što pišemo.

Osim toga, koncerti su prilika za druženje, deljenje sa drugima onoga što se naučilo, takođe, veoma su stimulativni deo učenja instrumenta.

U muzičkoj školi “Rokenroler“, javnim nastupima se posvećuje velika pažnja. Postoje dva velika javna nastupa tokom školske godine, koji su u rok klubovima i na sjajnim binama.

U našoj školi imamo časove gitare za početnike, ali i časove gitare za one koji već poseduju određeno znanje i žele da odu korak dalje u svom sviranju. Tako i organizujemo nastavu, da imate priliku da radite sa sjajnim profesorima sa fakultet.

Ključ motivacije za rad je – ljubav prema muzici koju prenosi nastavnik. Motivacija je zarazna. Retko koje dete poseduje jaku unutrašnju motivaciju, te je uloga nastavnika velika. Možda ćete pomisliti da je neskromno što kažemo da su najbolji časovi gitare i svih ostalih instrumenata baš u našoj školi, ali to je istina. Vrlo pažljivo smo odabrali profesorski tim i svi posedujemo jednu istu osobinu – ogromnu ljubav prema pedagogiji i deci. Dođite, i uverite se sami.

Kod časova gitare za odrasle stvar je nešto drugačija. Odrasli polaznici imaju jaču unutrašnju motivaciju. Oni jedino teže pronalaze vreme za redovne dolaske na časove gitare. Zbog čega je naš raspored prilagođen njihovim vremenskim potrebama. Želite da postanete virtuoz na gitari? Mi smo prava škola gitare za vas.

Koliko je potrebno da se vežba gitara?

Jako je bitno da se učeniku ne zadaje više od onoga što može sam kod kuće da uradi. Znanje mora postupno da se gradi, a u tome i domaći zadaci treba da ih prate. Kontinuitet je veoma važani savetuje se svakodnevno vežbanje, za početnike i “rekreativce” bar 20 do 30 minuta dnevno. Što su učenici stariji i zahtevi i želja za napredovanjem veća, veća je i dnevna satnica vežbanja. Takođe, teorija muzike je sastavni deo časova, pa može biti i deo vežbanja kod kuće.

casovi gitare

casovi gitare

Zašto baš “Rokenroler” muzička škola?

Najbolji časovi gitare u gradu. Kreativni časovi, pažljivo osmišljeni za svakog pojedinca. Dodjite da naučite da svirate željeni instrument. Bilo da je reč o nastavi gitare pevanja, klavira, klarineta ili gitare, vi ćete doći da naučite novi, muzički jezik. Dođite u školu gde će vam biti čast da se nalazite. Znanja koja steknete kod nas ostaće vama i vašoj deci zauvek. Škola je za sve uzraste, ne postoji starosno ograničenje. Da li želite da se da osvojite muziku? Ako je odgovor – da – mi smo prava škola gitare za vas.

Bilo da je vaša lokacija Dedinje, centar grada, Zemun ili Novi Beograd – udaljenost nikada nije bila prepreka. Na Novom Beogradu nalazi se veliki broj naših đaka. Kako dece, tako i odraslih. Vreme časova prilagođeno je tako da se maksimalno izbegava saobraćajna gužva.

Časovi gitare iskustvo – Rokenroler

Rokenroler je muzička škola koju bih preporučila svima koji ikada razmišljaju o sviranju nekog instrumenta. Ivana, Nađa i Jovana treba da budu veoma ponosne na sebe kao što smo svi mi na njih. Način na koji uspevaju da vode posao i posvećenost svima nama je nešto što će nas zaista dugo zadržati u “Rokenroler”-u.

Naša škola nalazi se u Beogradu, u Zemunu. Međutim, imamo puno polaznika i iz drugih delova grada. Kao što smo već naveli, i Novi Beograd, Vračar, Dorćol, Senjak…itd., delovi su grada odakle nam dolaze i deca i odrasli. Kada su časovi gitare najbolji u gradu, udaljenost ne sme da bude prepreka.

Kako da nas kontaktirate?

Ako želite da saznate još nešto o nama možete da posetite našu Facebook stranicu ili naš novi Instagram profil. 

 

gitara

Akustična i električna gitara i njihovi delovi

Akustična Gitara 

 Akustična gitara se proizvodi od drveta i najčešće ima standardni set od 6 žica,mada postoje varijante akustične gitare sa 12 žica.Žice su redom: E, H, G, D, A, E, dok je kod modela sa 12 žica svaka od šest žica dupla. 

akusticna gitara

delovi akusticne gitare

Osnovni delovi gitare su: 

 

Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju ,a u zavisnosti od modela, mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju ,a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje. 

Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. 

Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila je granica između dva dela žice, onog koji ne treperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. 

Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova.Na vrat konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje.Zbog toga svaki vrat ima  čeličnu šipku koja prolazi kroz njegov centar i štiti vrat od mogućeg savijanja . Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare. 

Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina. 

Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju da kroz njega prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. 

Žice  se  prave se od čelika ili plastike. Na gitari se obično nalazi  šest ili dvanaest žica.Ima ih ravnih i motanih. 

Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji u stvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za držanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba može da dođe do problema sa  štimovanjem. Gitare su često  falične po ovom pitanju. 

Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare.,a zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama. 

 

Muzička škola Rokenroler u Zemunu je poznata i priznata baš po časovima gitare

Električna Gitara 

Električna gitara je vrsta gitare koja radi na struju. Zvuk se dobija trzanjem čelične žice koja se nalazi u magnetnom polju. 

elektricna gitara

delovi elektricne gitare

Osnovni delovi električne gitare su: 

 

Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama ,nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave. 

Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema specijalnih tipova. 

Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Ne treba ih  mešati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima. 

Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju. 

Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj, akustičnoj, poluakustičnoj, električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu. 

Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. 

Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Njegova funkcija je da “uhvati” sve što žica ispusti iz sebe, obradi to i pošalje dalje. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Može ih biti jedan ili više na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji. 

Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa, čak se veoma često skida da nebi smetala. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu, pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Simpatičan, ali ne i obavezan deo gitare. 

Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Ima ih sa tri i pet položaja. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. 

Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivoglasnoće. Gitara mora obavezno da ima bar jedan potenciometar. Ako gitara ima još neki pot, on kontroliše boju tona. 

Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija, srećom prost je za upotrebu. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice. On je takođe i jedna vrsta donje kobile i ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja, mnogo preciznijeg od čivije. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Ubode li se i tremolo ručica, njenim pomeranjem, svi ovi segmenti se zajedno okreću oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. 

Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo, pedala, mix pult itd.). Ona će kroz kabl, koji se u nju uključi, pustiti proizvod onoga što ste uradili na gitari: odsvirali, magneti uhvatili, potenciometri podesili… 

Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogobrojni kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo, jednak kvalitetu tona koji gitara daje. 

 

Pročitajte ovde zanimljivosti o divnom instrumentu zvanom – gitara

Zahvaljujući svojim tonskim i tehničkim mogućnostima, kao zvučno izražajno sredstvo, gitara je izborila podjednako eksponiranu ulogu u solističkoj i kamernoj muzici. Prisutna u različitim muzičkim žanrovima, njena evolucija prati dugi istorijski razvoj sveukupne ljudske civilizacije. Imajući u vidu dominaciju pojedinih žičanih rođaka gitare i u starijim stilskim epohama, trzalački kordofoni su u celini bili i ostali izuzetno važan činilac sveukupne muzičke i kulturne scene. Danas se gitara najviše koristi u rok i metal muzici. Po navodima Zavoda za statistiku Republike Srbije iz decembra 2004. godine 3% stanovništva Srbije poseduje gitaru, a samo 1% klavir. 

gitara

Zanimljive činjenice o gitarama

Nacionalni Dan gitara proslavlja se svake godine 11. februara. Zašto je ovom instrumentu posvećen ceo dan i kada je nastala prva gitara, saznaćete u nastavku. 

 

Gitara je postala popularna u XIV veku, kada je dospela u Španiju. Kompozicije na gitari komponovali su Garsija, Šubert, Paganini…  

Sada se gitara najviše koristi u rok i metal muzici, a ako se koristi u narodnoj muzici – ona se tu skoro i ne primeti. Kasnije, već 1930-tih, nastaje električna gitara, poznatija kao džez gitara. Stvorili su je džezeri zato što su hteli da pojačaju svoj zvuk. Tamo već posle 1940-tih, mnogo više se koristi električna gitara u džez muzici, pošto su klasična i akustična malo ostale zapostavljene. 

gitara

najlepsa gitara

6 zanimljivih činjenica o gitarama 

 

  1. Prva gitara napravljena je u drevnom Egiptu. Naime, u istorijskim spisima spominje se žičani isntrument nalik na gitaru stvoren pre oko 3.500 godina. Pripadala je pevaču Har- Moseu, napravljena je od kedrovine i imala je tri žice. Ona se i dalje čuva u muzeju u Kairu.
  2. Najveća gitara na svetu, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, dugačka je preko 13 metara, odnosno otprilike je veloičine kao autobus, a teška je oko hiljadu kilograma! Što je još čudnije, na ovoj gitari se itekako može svirati.
  3. S druge strane, najmanja gitara na svetu, na kojoj, doduše, ne može da se svira. Mala je 1/100.000 dužine metra, odnosno, veličine je jedne ćelije. Ovu gitaru napravili su naučnici sa Kornel univerziteta iz Njujorka. Gitara ima i žice i može da proizvodi zvuk, ali taj zvuk ljudsko uvo ne može da čuje.
  4. Najskuplja gitara, “Stratokaster” (Stratocaster) prodata je na aukciji za 2,8 miliona dolara. Nju je napravila muzička korporacija insutrumenata “Fender”, koja je i najpoznatiji proizvođač električnih gitara.
  5. Dok je prethodno spomenuta gitara najskuplja, “Gibson”, takođe poznat proizvođač gitara, je 2015. stvorio najluksuzniju gitaru, koja je bila optočena sa 400 dijamanata, uz 1,6 kilogram zlata.
  6. Irski gitaritsta Dejv Braun je postavio svetski rekord, kada je bez prestanka svirao gitaru 144 minuta, odnosno četiri dana (od 12. do 17. juna 2011. godine). Dejv je ukupno odsvirao 1.372 pesme, a poslednja je bila “With or Without You” od poznatog benda “U2”. 

 

decija gitara

decija gitara

Većini omiljeni instrument, gitara, skriva sve ove zanimljive činjenice koje zasigurno niste znali. 

 

Reč gitara, na primer, u osnovi dolazi od španske reči guitarra, koja je izumljena u 1600-ima. Ovaj muzički instrument može da se koristi u raznim žanrovima muzike kao što su rock, metal, country, folk, i drugi. 

Zato je gitara, možemo reći, najbolji instrument na svetu! Svako može da je svira, a njen zvuk je adaptibilan i prilagođava se apsolutno svakoj vrsti muzike. Nekako je univerzalna, a posebna i jedinstvena. Ukoliko želimo da stvaramo ili proizvodimo fini i suptilan zvuk, tu je stara dobra akustična gitara. Ukoliko želimo jači zvuk i vibraciju, naš odabir bude električna gitara.   

Ako smo početnici u sviranju ili ako imamo želju za sviranjem gitare, veoma je važno da odaberemo dobrog mentora/učitelja/nastavnika. Takođe je preporučljivo odabrati adekvatnu muzičku školu, koja će vam dati ZNANJE i veštinu. Ukoliko ste zainteresovani za sviranje gitare i učenje od nule ili usavršavanje tehnike sviranja, naša preporuka je svakako muzička škola “Rokenroler”! Po mišljenju mnogih, oni se ističu po broju zadovoljnih učenika kao i po vrhunskim nastavnicima koji nesebično prenose znanje polaznicima ove škole.  

Mi bismo to nazvali “primenjena gitara”! Jer se iz “Rokenroler”-a izlazi sa znanjem puno pesama, nota, dobrih vibracija i spremnosti da se zasvira u društvu, bendu ili gde god učenik imao viziju da “ide” sa ovim znanjem! 

Pored gitare, u ovoj školi možete upisati i muzičku produkciju, solfeđo, bubnjeve, klavijature, pevanje, električnu gitaru, bas gitaru i usnu harmoniku. 

 

Casovi bubnjeva slider

Kako sviranje bubnjeva utiče na mozak?

Sve veći broj naučnih dokaza otkriva da je sviranje muzičkog instrumenta jedan od najboljih treninga za mozak. Ako već svirate neki instrument, isprobajte i bubnjeve, a ako još niste odlučili šta biste voleli da naučite da svirate – isprobajte bubnjeve. Bubnjevi imaju poseban uticaj na mozak, tvrde neurolozi. 

 

bubnjevi

bubnjevi

 

Proteklih nekoliko decenija naučnici su prikupili gomilu dokaza o tome da muzika poboljšava funkcije mozga – sviranje akorda na gitari, duvanje u saksofon, dovode do vidljivih kognitivnih nagrada. Čak je i slušanje muzike visoko na lestvici pozitivnih uticaja i terapija muzikom je odavno poznata – slušanje određene muzike poboljšava pamćenje, pomaže vam da bolje razaznajete zvuke u bučnom okruženju, pa čak pomaže i kod bolesti koje uništavaju pamćenje, kao što je Alchajmerova ili Parkinsonova bolest. 

 

Istraživanja su pokazala da čin puštanja muzike, uključujući i pevanje, aktivira limbički centar u mozgu i oslobađa dopamin (hormon sreće), koji podiže raspoloženje i deluje blagotvorno na našu mentalnu stabilnost. Zato ne razmišljajte o tome koliko dobro ste u stanju da svirate i vratite se instrumentu koji ste zapostavili. Još bolje, uhvatite ritam dobrog raspoloženja i kognitivne spremnosti koji vam pružaju bubnjevi. 

Sviranje instrumenta na fokusiran i promišljen način angažuje veliki deo vašeg mozga zadužen za kognitivne, senzorne, motoričke funkcije, ali i za osećaj nagrađivanja – na način koji pruža malo drugih aktivnosti.  

 A kako klavir utiče na vaše dete pročitajte na ovom linku.

Pružite svom mozgu izazov – bubnjevi su veoma kompleksan instrument, koji angažuje i ruke i noge i potrebna vam je dobra koncentracija i koordinacija da savladate određeni ritam. Ako ste već pokušavali, pa ste odustali, zaključujući da niste rođeni za bubnjara, pokušajte ponovo – sa jednim jedinim ciljem, da angažujete svoj mozak na kompleksan i nagrađujući način.  

Nećete postati član benda (a možda i hoćete!), ali će vam bubnjevi pružiti mentalnu vežbu, koju ništa drugo ne pruža na takav način. Osim toga, sviranje bubnjeva je i fizički zahtevno i odlično će se uklopiti u dane kada ne idete u teretanu. 

 

deca i bubnjevi

dete svira bubanj

 

Ne brinite o tome kako zvučite i koliko ste dobri – ono o čemu treba da se pobrinete, jeste adekvatan prostor i instrument. Ako imate priljatelje muzičare i u nečijoj garaži, podrumu, studiju, već stoji komplet bubnjeva, neće biti tako teško uklopiti se i izdvojiti vreme za vežbanje (a možda usput steknete i učitelja), ali ako nemate nikog ko može da vam omogući pristup, bubnjevima, potrebna vam je dobra organizacija. Možete kupiti polovan, ili jeftiniji set bubnjeva, a u obzir dolaze i električni bubnjevi (oni su manje bučni) i pronaći prostor u kome ih možete montirati i gde vaše bubnjanje neće nikoga uznemiravati.  

 

Kada uspete u tome, postavite sebi realne ciljeve – da savladate određeni ritam, ili da „skinete“ neku pesmu, u zavisnosti od toga da li imate muzičko predznanje, osećaj, ili učitelja. Svakako bi bilo dobro da vas neko uputi kako da sedite i držite palice i da vam pokaže početne vežbe. 

 

Kad prvi put sednete za bubnjeve i pokušate da „izudarate“ neki ritam, možete sebi delovati kao beznadežan slučaj, zato bi bilo dobro da, ako ste potpuni početnik, angažujete nekog muzičara, da vas podstiče i upućuje. U muzici je pre svega važna dobra energija, volja i entuzijazam i zato je vaša rešenost da uhvatite ritam, prvo što vam bubnjevi pružaju – sa malo postignuća, dobićete mnogo motivacije, jer će intenzivna koncentracija potrebna da savladate određene fraze za bubnjeve, učiniti čuda za vaš mozak. 

 

Shvatićete, za početak, da to što loše zvučite, ne znači da ste loši – to je samo korak ka poboljšanju. U redu je ako počinjete od nule i zvučite užasno, čak je i dobro. Zamislite svoj mozak kao džunglu, prošaranu mestimično rasutim selima – to je slušni korteks, frontalni režanj, premotorni korteks, žuljevito telo i mnoštvo drugih delova mozga koji obrađuju zvuk, kontrolišu pokrete, ispravaljaju greške u hodu, oslobađaju dopamin.  

sviranje bubnjeva

časovi bubnjeva

I u svakom od tih sela postoji nekolicina stanovnika koji nešto rade – to su neuroni, koji prenose poruke između režnjeva, korteksa, hemisfera – oni su kuriri i vezisti, ali džungla je neprohodna – nema mreže neuronskih puteva, koje bi koristili. Seljani neuroni su izolovani i čekaju svoju prilku da se povežu – a bubnjevi im pružaju tu priliku. 

U školi “Rokenroler” koja se nalazi u Zemunu, možete dobiti primenjeno znanje koje ćete koristiti u svim datim prilikama, uz vrhunske nastavnike i gostoprimstvo te nesebično prenošebnje znanja na vas i vašu decu.

 

mikrofon pevanje

Pevanje – pravilno držanje tela i pravilno disanje prilikom pevanja

Držanje tela svakog pevača treba da bude prirodno da bi svi mišići u telu bili opušteni. Kada je svakodnevno držanje tela pravilno onda će i držanje tela prilikom pevanja biti prirodno i zdravo, što je garancija za dobijanje zdravog, prirodnog tona i lepog vibrata.  

 

pevanje

moderno pevanje

 

Za prirodno držanje potrebno je da se pogledate u ogledalo i da vežbate sledeći položaj sve dok ga potpuno ne usvojite. Ovaj položaj važi za svakodnevno stajanje, hodanje i sedenje. 

  • Uši, ramena i kukovi stoje u istoj ravni, paralelno, u jednoj liniji; 
  • Stomak je blago zategnut ali vodimo računa da su nam kukovi i dalje u ravni sa ramenima i ušima; 
  • Laktove uvek držimo pored kukova; 
  • Hod je mek, opušten, skladan i ritmičan; 

Iz navedenog proizlazi da pevačko pravilno držanje podrazumeva: 

  • Uši, ramena i kukovi stoje u istoj ravni, paralelno, u jednoj liniji (opet!); 
  • Stomak prilikom udisaja ide napred a prilikom izdisaja ravno, ravnomernim tempom nazad; 
  • Oba stopala su blago razmaknuta i stoje čvrsto na zemlji; 

Zauzimanjem ovog stava ceo disajni aparat i svi mišići treba da budu relaksirani.  

 

LICE 

Usta su prirodno otvorena, vilica opušteno pada, kao da izgovaramo samoglasnik “a” ali samo do one granice dok vilica prirodno pada (kao kada izgovaramo englesku reč “father”). Jezik treba  da držimo najravnije što možemo, vrh jezika dodiruje koren prednjih zuba donje vilice, on se ne povija uvis (takođe, kao kada izgovarate englesku reč “father”). 

Prilikom izdisaja zamišljamo da imamo gumenu lopticu u ustima i razmišljamo o njoj prilikom pevanja. Zamišljamo da dah pada u donji deo pluća i kako su sve šupljine, otvorene, slobodne i prohodne da vazduh nesmetano odlazi u stomak i pluća. Kada potpuno oslobodimo prolaz za vazduh i opustimo grlo, dobićemo lep, prirodan i  oblikovan ton i dobar vibrato. 

Vazduh od samog početka treba da izlazi na usta a ne na nos da bi se izbeglo nazalno pevanje. Ako neko nazalno peva i govori, to se uspešno rešava promenom načina disanja. 

 

Pevačko disanje, razlikuje se od svakodnevnog disanja samo u tome što se mirovanje nalazi između udaha i izdaha., izdahnemo i malo mirujemo. Pa ispočetka. U toj tehnici ćete naći sve ono što bi trebalo da usvojite PRE početka učenja pravilnog pevačkog disanja.  

Kod pevačkog disanja mi udahnemo vazduh, MIRUJEMO, pa sledi izdah. O kakvom mirovanju je reč? To mirovanje je ona mala pauza nakon udaha a pre nego što pustimo glas. Kada pustimo glas sledi što ravnomerniji i što sporiji izdah.  

Jedno je važno da zapamtimo: 

Pevanje će biti kvalitetno jedino ako kontrolišemo svoje disanje i svoj glas. 

Jer, NAMA JE VAZDUH GORIVO. VAZDUH JE SVE. VAZDUH JE PEVAČKA MOĆ. BEZ VAZDUHA NEMA PEVANJA.  

Ono što povezuje svakodnevno i pevačko disanje (ako je svakodnevno disanje pravilno, pevačko će takođe biti pravilno), to su UDAH i IZDAH koji se odvijaju na isti način. Kako oni izgledaju? Isto kao prilikom svakodnevnog disanja: 

  1. UDAH KROZ NOS
  • PUNIMO STOMAK VAZDUHOM (STOMAK OBAVEZNO IDE NAPRED da bi što više vazduha stalo).  
  • PUNIMO DONJI DEO PLUĆA I REBRA SE ŠIRE
  • PUNIMO GORNJI DEO PLUĆA NE PODIŽUĆI RAMENA (!) ;
  1. PUSTIMO GLAS; 
  2. STOMAK IDE NAZAD, POLAKO I RAVNOMERNO;
  3. GRLO JE MAKSIMALNO OPUŠTENO;
pevanje

osnove disanja

Ovo disanje treba vežbati svakodnevno sve dok nam potpuno ne pređe u naviku. Takav način disanja  treba da postane najvažniji deo naše pevačke tehnike. U muzičkoj školi u “Rokenroler” u Zemunu imamo ozbiljnu sekciju pevanja i modernog pevanja, uz vrhunske predavače i konkretno znanje koje dobijate kroz veoma optimalno i brzo vreme.