Škola pevanja

Prvi dan pevanja je kao prvi dan na poslu. Malo ćete se osećati izgubljeni u vremenu i prostoru, možda ćete biti i pomalo stidljivi. Potrebna je određena količina hrabrosti da se upustite u sve to. Jednom kad pobedite te inhibicije, otkrićete čudesni novi svet.

 

Pevanje je naziv za poseban način upotrebe ljudskoga glasa u muzici, prilikom pevanja zvuk se proizvodi glasnicama. Gotovo svako ko može da govori može i da peva, jer u mnogim aspektima pevanja je samo jedan oblik kontinuiranog govora. Kod pevanja vrlo je važna tehnika disanja. Pevači moraju da vežbaju glas kao i sportisti, jer u biti to je sićušni organ sa mišićima. Pevači izvode muziku poznatu kao kompozicija, koja se može izvoditi solo (bez pratnje) ili uz pratnju muzičara i instrumenata. Pevanje se često izvodi u sastavima, na primer kao što su horovi.

 

U svom fizičkom aspektu, pevanje na dobro definiran način da zavisi od upotrebe pluća, koja deluju na način da ždrelo opskrbljuju vazduhom. Vazduhom iz pluća dobija se pisak i vibracija tona, koji imaju funkciju pojačala kao što su cevi u duvačkim instrumentima, a jezik, zajedno s nepcom, zubima i usnama, artikuliše konstantni vokal na pojačani zvuk. Iako ova četiri ljudska mehanizma funkcionišu samostalno, oni se ipak koordiniraju u osnivanju vokalne tehnike i načina za interakciju jedan na drugome. Za vreme pasivnog disanja, vazduh se udiše pomoću dijafragme, a izdisanje se događa bez napora. Inhalacija je potpomognuta korištenjem spoljašnjeg međurebrenog mišića, nakrivnog mišića i vratnih mišića. Visina tona se menja sa glasnim žilama. Artikuliranje sa zatvorenim ustima zove se pevušenje ili zujanje.

Glas kod svakog pojedinca se razlikuje i prilikom izvođenja pevanja, njegov ton je jedinstven i to ne samo zbog stvarne veličine pojedinca, nego i zbog glasnih žila na koje utiče veličina i oblik te osobe.

Razlog za to jeste činjenica da ljudski glas sazreva i pokazuje svoje prave odlike tek u navedenom uzrastu, pa samim tim tek tada postaje spreman i za savladavanje tehnika pevanja. Osim što osoba mora da ima dovoljno godina, potrebno je da ima i odgovarajuće sposobnosti.

Pevač takođe može izvoditi zvuk na određeni način tako da je rezonantniji unutar njegovog vokalnog prostora. To je poznato i kao vokalna rezonancija. Još jedan veliki uticaj na izvođenje vokalnog zvuka i njegovu izradu je funkcija grkljana, koji ljudi mogu da manipulišu na razne načine, čime proizvode različiti zvukovi. Te razne funkcije vrsta ždrela, opisane su kao različiti vokalni registri.Primarna metoda kod pevanja je korištenje vokalnog formanta, koji na spektrogramu prikazuje akustičnu rezonanciju za najosetljivije delove uha.

 

Pevanje svakako može da nam popravi raspoloženje, ali istraživanja pokazuju da može da bude dobro i po naše fizičko zdravlje.

Može da poboljša disanje kod ljudi koji imaju problema sa plućima i pomogne onima sa demencijom da se izbore sa simptomima.

U protekle dve decenije mnogi istraživači pokušali su da definišu psihološke, biološke i bihevioralne mehanizme koji pevanje povezuju sa zdravljem.

Profesorka Dejzi Fenkort, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da u telu tokom pevanja dolazi do velikog broja promena, a najzanimljivija je:

„Pevanje utiče na  smanjenje hormona stresa kao što je kortizol. Primetili smo i razliku u nivoima endorfina koji se vezuje za raspoloženje.”

 

Još jedna studija je pokazala da je nakon samo 40 minuta grupnog pevanja, kortizol – hormon stresa – opao mnogo brže nego što bi normalnim protokom vremena.

 

Ljudski glas, jedan je od najizuzetnijih atributa kojim je priroda podarila čoveka.

A kada se na lep glas i muzički talenat nadoveže još i školovanje glasa, ovaj prirodni instrument postaje još izuzetniji.

Ne morate biti profesionalni pevač da biste uživali u lepoti izvođenja muzike. Ne morate imati posebno muzičko predznanje ili poseban broj godina da biste mogli da počnete da se bavite muzikom. Dođite u Muzičku školu Rokenroler da naučite da pevate.

skola-produkcije

MUZIČKA PRODUKCIJA

Muzički producent je osoba koja ima svu moć kreiranja muzičke scene, praćenja globalnih tokova u muzičkoj industriji i uticaja na muzičke trendove jednog podneblja.

Zahvaljujući svom znanju, muzički producent je kompetentan za samostalno delovanje u produkciji muzičkih ali i drugih audio-formata, kao i sposoban za analiziranje i kreiranje savremenih vidova upotrebe zvuka u audio-vizuelnim delima, ali i medijima, kao i za samostalno prepoznavanje, kreiranje i plasiranje muzičkih sadržaja.

Ovo je tvoja prilika da zakoračiš u svet muzike kao samostalne primenjene umetnosti, ali i kao jednog od ključnih činilaca filma, pozorišta, televizije, radija, video-igara, festivala, koncerata, događaja, eventa i drugih medijskih i umetničkih projekata.

Muzička produkcija i dizajn zvuka pripada interdisciplinarnoj oblasti u kojoj se prepliću muzička umetnost i audiovizuelna umetnost.

Muzička produkcija i dizajn zvuka proistekao je iz potrebe za obrazovanjem stručnih i umetničkih kadrova koji mogu da odgovore zahtevima duha vremena kreativnim angažmanom u interdisciplinarnoj oblasti zvuka i muzike, oblasti muzičke i dramske i audio-vizuelne umetnosti – muzičke produkcije i dizajna zvuka.

Muzički producent, dizajner zvuka, može samostalno da estetski oblikuje, producira, snima, edituje, miksa, pa čak i komponuje, aranžira i orkestrira različita zvučno-muzička dela i procese, dizajnira zvuk u pozorištu, na filmu ili TV, bavi se organizovanjem kulturnih priredbi.

Razvoj računara i informacionih tehnologija uslovio je i proširenje njihove primene u sve segmente ljudskog života. Ubrzani razvoj hardvera prati još brži razvoj softvera. Tako se, pored odgovarajućeg hardvera, razvijaju i primenjuju softverski sistemi za precizno merenje, softverski sistemi za raspoređivanje, obrazovno računarski softveri, informacioni sistemi, ekspertni sistemi, softverski sistemi za snimanje i reprodukciju zvuka kao i mnogi drugi, koji služe ljudima za lakše, brže i preciznije obavljanje zadataka.

Muzička produkcija predstavlja složen proces, u koji je uključeno više različitih profila delatnosti, od ideje i realizacije muzike od strane kompozitora i muzičkih izvođača, preko muzičkih producenata (stručnjaka koji bi se mogli definisati kao reditelji tonske slike), pa do inženjera zvuka, koji u tonskom studiju i studiju za postprodukciju muzike tehnički zaokružuju ovaj proces.

Danas se muzička produkcija i rad jednog tonskog studija ne mogu zamisliti bez primene računara. Takođe se učenici jedne muzičke škole danas ne mogu zamisliti bez osnovnog znanja vezanog za muzičku produkciju i rada u tonskom studiju. Zbog ovih razloga, javlja se potreba za osposobljavanjem mladih muzičara za rad u tonskom studiju. Potrebno je da se iskoristi kreativni potencijal učenika i spoji sa najnovijom tehnologijom koja se razvija u ovoj oblasti.

Moderan tonski studio, za koji su temelji udareni krajem 60-ih i početkom 70-ih godina XX veka, nije, u prvim decenijama svog razvoja, imao dodirnih tačaka sa informacionim tehnologijama. Uporedo sa razvojem personalnih računara, Apple i PC platforme, početkom osamdesetih godina, računari počinju da se useljavaju u tonski studio. Danas oni predstavljaju osnovnu komponentu u svakom tonskom studiju, gde gotovo nijedan uređaj nije pošteđen digitalne tehnologije.

U svom razvoju, digitalna tehnologija je nailazila na veliki broj protivnika, koji su svojim argumentima, zasnovanim na konzervatizmu i tradicionalizmu, pokušavali da uspore primenu informacionih tehnologija. U našoj zemlji je to naročito bilo karakteristično. Čak i  krajem XX veka često se čulo mišljenje da digitalni zvuk nikada neće moći da konkuriše analognom, uz iznošenje mnogobrojnih argumenata. Istovremeno, u svetskim stručnim časopisima, koji se bave tonskim studijom i studijskom tehnikom, analogne uređaje, magnetofone sa trakom i gramofonske ploče niko više nije ni spominjao. Danas je, i u našoj zemlji, svima jasno da je tonski studio krenuo putem informacionih tehnologija. Konkretni rezultati, tj. snimci muzike rađeni digitalnom tehnologijom, po svom kvalitetu su daleko ispred snimaka koji su snimani analognom tehnikom, a u kojima smo svojevremeno uživali putem gramofonskih ploča.

Razvoj računara, kao i njihova široka primena u tonskom studiju, dovela je do velikih promena u oblasti profesionalne obrade zvuka na globalnom nivou. Digitalni zvuk je, kao najvažniji i revolucionarni produkt razvoja obrade zvuka na računarima, omogućio da uređaji koji su se koristili u tonskim studijima, a koji su bili glomazni i veoma skupi, postanu kompaktniji i, što je naročito važno, znatno jeftiniji. Pri tom se nije izgubilo na kvalitetu, čak su kompaktni i jeftini uređaji u svemu nadmašili glomazne i zastarele mašine, koje su dominirale do sredine devedesetih godina. Zapravo je prelazak na digitalni zvuk predstavljao revoluciju u tonskoj industriji, koja je u svetu izvršena veoma brzo i efikasno. Samo su ljudi konzervativnih shvatanja, a naročito oni koji su nedovoljno stručno upućeni u problematiku, kočili ovaj istorijski proces. Sigurno je da i digitalni zvuk u budućnosti očekuju promene i poboljšanje  kvaliteta, odnosno prihvatanje novog komercijalnog standarda, kao i da određene okolnosti vezane za komercijalizaciju muzike (popularni MP3), usporavaju ovaj razvoj.

Veoma bitna karakteristika koju donosi razvoj i obrazovanje u ovoj oblasti je istorijska, a možemo reći i revolucionarna promena, koja briše granice između inženjera zvuka i muzičara – kompozitora. Tehnika koja postaje dostupna muzičarima, putem obrazovanja iz ove oblasti, postaje novi muzički instrument. Muzičko delo, nastalo u  procesu muzičke produkcije, postaje nova umetnička forma. Dizajneri zvuka, koji se edukuju u srednjim muzičkim školama, postaju pioniri novih tendencija i shvatanja muzike, koji stvaraju viziju u kom pravcu će se muzika razvijati.

Ako je muzika sastavni deo tvog života, imaš svoj bend ili sviraš/pevaš za svoju dušu, pratiš muzičke festivale, scenu i muzičke aktuelnosti, baviš se didžejingom, kolekcionar si muzike, imaš muzičko obrazovanje ili prosto voliš da slušaš muziku, onda je MUZIČKA ŠKOLA ROKENROLERŠkola Muzičke Produkcije pravi izbor za tebe.

Upiši školu muzičke produkcije I naučićeš kako da snimaš, dizajniraš i postprodukuješ muziku svih žanrova od klasične muzike, preko džeza i roka.

Usna harmonika

Usna harmonika je atraktivan instrument, koji nije skup i nije kabast.  Može uvek da se ima uz sebe u džepu ili torbici.  Sviraču daje mogućnost da na svakom mestu iznenada može da napravi dobru atmosveru i samim tim skrene pažnju na sebe.

Podsećamo da su još odavno u neka lepša vremena mnogi muškarci osvajali princeze svojih života udvarajući im se uz umilne zvuke usne harmonike dok su pod prozorima svirali instrumentale i pevali ljubavne pesme i serenade. To može da bude I još jedan razlog da upišete školu usne harmonike.

O USNOJ HARMONICI

Usna harmonika je duvacki instrument nastao u Nemačkoj početkom 19. veka.
Napravljena od kovine i drveta, najmanji je instrument s kojim se jednostavno rukuje.
Kod nje se pri udisanju i izdisanju dobijaju tonovi različite visine, a rukom se dobija efekt vibriranja.
Danas je na ovom instrumentu moguće svirati bilo koju vrstu muzike.

Mala diatonska harmonika sadrži tonove samo jedne dur skale, opseg tonova joj je od 3 oktave i uštimana je po Richterovom sistemu.

Usna harmonika imala je jedinstvenu ulogu u stvaranju afroameričke muzike, blues-a. Američki muzičari, su koristili ovaj instrument i otkrivali njegove velike mogućnosti i osobine, koje su tada proizvođaču bile nepoznate. Razvili su tehniku savijanja tonova (zavijajući zvuk) koja kasnije instrumentu donosi veliku popularnost. Spominje se da je Neil Armstrong svirao usnu harmoniku te ju je sakrio i poneo na svoj prvi let na mesec. Možda nemate priliku da putujete na Mesec, ali kod nas imate priliku da upišete školu usne harmonike.

NACIN SVIRANJA USNE HARMONIKE

Usna harmonika nema tipki kako je to uobičajeno kod nekih drugih instrumenata kao naprimer melodika. Umjesto toga ustima, jezikom i vazduhom iz pluća stvaramo tonove. Držanje instrumenta je vrlo jednostavno, između palca i kažiprsta leve ruke. Desnom rukom se spoje rubovi dlanova i po potrebi otpušta vazduh  kako bi se dobio efekt vibrirajućeg ili wah wah zvuka.

Ima nekoliko načina sviranja usne harmonike (zviždanje, blokiranje usnama I blokiranje jezikom), ali uglavnom svaka ima utisnute brojeve od jedan do deset i levo su duboki tonovi.

Zvižduk

Polju koje želite odsvirati prinosite usne i zviždite. Pritiskom na otvor polja dobijate čisti ton jer na način sa tako skupljenim usnama ne možete dobiti mešanje sa drugim poljima jer ih zatvarate.  Ovo je jedna od najlakših tehnika da se nauče  tonove.

Blokiranje usnama

Harmonika se prisloni usnama, a usta otvore toliko da pokriju tri polja na harmonici. Iz vodoravnog položaja, harmoniku okrenete prema gore za oko 30-45 stepeni, tako da vam gornja usna dođe do pola gornjeg dela harmonike. Pustite da se otvori harmonike tako smeste u donju usnu i pokušajte opustiti usne. Prilikom udaha ili izdaha donja usna blokira dva polja koja su sa strane, a čisti ton daje srednje polje. Ovako je moguće ispravno odsvirati,  savijanje tonova  važno je da se bude opušten tj. da usne ne budu ukočene.

 

Blokiranje jezikom

Usta se otvore da pokriju 4 polja, a ona polja koja ne nameravate svirati pokrivate jezikom tako da ostane čisti ton. Ovaj način sviranja se obično upotrebljava za određenu tehniku sviranja i efekte pa ju je stoga i teže koristiti. Kod ove tehnike važno je naučiti blokirati polja sa lijeve strane da vam s desne ostane čisti ton pa isto tako i obrnuto. Važno je naučiti sa obje strane zbog brzih promjena pri sviranju na levom i desnom kraju harmonike i lakšem pristupu poljima.

U blokiranje

Jezik oblikujete u slovo „U“, prinosite ga usnoj harmonici ispod tona kojeg želite odsvirati i blokirate levo i desno polje, a srednje ostavljate da proizvede čisti ton.

 

Iako su danas neka druga vremena, romantika i sviranje usne harmonike nikada neće izaći iz mode. Ko god zna da svira bar nekoliko pesmama, biće omiljen kod slušalaca, pogotovo suprotnog pola. To je dovoljan razlog da naučite da svirate usnu harminiku bez obzira da li već svirate neki instrument.

Škola bubnjeva za decu

Škola bubnjeva za decu

U muzičkoj školi Rokenroler  imamo I časove bubnjeva za decu koja žele da nauče nesto više o ovom zanimljivom instrument.

Deca od najranije dobi vole da stvaraju muziku, udaraju šakama o predmete, pljeskaju.

Deca su instinktivni bubnjari. Oni vole da budu u sadašnjosti.

Za razliku od drugih instrumenata u kojima dete treba da vežba po nekoliko meseci da bi odsviralo pesmu, kod bubnjeva je to mnogo brze. Većina bubnjara svetske klase bila je svirala bubnjeva još kao deca, u ranoj dobi.

Naši časovi bubmjeva su izuzetno korisni za decu od 7 godina. Naši časovi su osmišljeni da donose zabavu i osnove našim učenicima, educirajući ih kako brojati otkucaje, razumeti ritam, zadržati vreme i podesiti se za igranje osnovnih ritmova bubnjeva.

Tokom vremena, dete razvija koordinaciju i vreme kroz niz interaktivnih vežbi koje će ga uključiti i aktivno učestvovati igrajući se zajedno sa lekcijom.

Vrednost muzike u razvoju dece je jako važna. Deca koja idu na časove bubnjeva I bave se muzikom umeju da fokusiraju svoju pažnju na jednu-trenutnu aktivnost, takođe  pokreću različite delove mozga da bi slušali muziku I umeli ne zavisno da koriste leve I desne ekstremitete. Časovi bubnjeva deci razvijaju čak I matematičke I intelektualne sposobnosti.

Bubnjevi su odličan način za izgradnju koordinacije ruku i očiju i odlični su za dovođenje strukture u mozak kroz ritmičke vežbe. Pored toga, veliki deo kulture bubnjanja ima korene u improvizaciji (u jazzu, bubnjarskim krugovima, itd.), Što je odličan način za podsticanje kreativnosti i mašte. Bez obzira da li ste odrasli ili dete, lekcije bubnjeva su zabavne, a možete da svirate skoro svaki stil muzike. Možete svirati bubnjeve u klasičnoj muzici, jazz muzici, countri muzici, rock muzici, R&B muzici, i skoro sve ostalo

Svi naši učenici se osećaju kao rok zvezde! Svaka lekcija je zabavna i obogaćujuća.