casovi gitare

Časovi gitare – individualni ili grupni časovi?

Časovi gitare u “Rokenroler“-u sve više bude zainteresovanost kod dece i odraslih.

casovi gitare

casovi gitare

Zašto smatramo da je individualni pristup najdelotvorniji i da dovodi do najboljih i najbržih rezultata?

Poslednjih godina sve popularnije su grupne škole gitare. Često nam dolaze deca koja su provela i po nekoliko godina na ovakvim kursevima, a bez vidnih rezultata. Iako ovaj vid nastave deluje kao najpovoljniji, dugoročno gledano on ne daje željene rezultate. Zbog toga ćemo u ovom tekstu pokušati da damo odgovore na najčešća pitanja vezana za razliku između individualnih i grupnih časova gitare. 

Ako želite da naučite da svirate gitaru – na pravom mestu ste.

Grupni časovi gitare popularni su kod nas poslednjih osam godina. Razlog tome najpre leži u činjenici da se učenje odvija:

  • uz druženje;
  • cena časa je pristupačnija;
  • svira se uglavnom popularna muzika.

Ovakva nastava pogodna je za one koji nemaju velika očekivanja po pitanju napretka u samom sviranju, već očekuju druženje i osnovno znanje sviranja gitare.

Mana ovakvih časova gitare je što predavač nema mnogo mogućnosti da se individualno posveti svakom polazniku, tako da njihov napredak ponajviše zavisi od njihove lične spretnosti da prate čas i brzo usvoje gradivo.

Potrebno je da polaznik bude brz, pažljiv i sklon lakom usvajanju gradiva. Kao i u svakoj grupnoj nastavi, tempo rada podređen je samoj grupi i sposobnostima polaznika i njihovoj mogućnosti da isprate tempo nastave.

Često roditelji misle da su idealni časovi gitare za početnike grupni časovi gitare, a upravo je suprotno! Na početku, kada se radi na postavci tehnike i učenju pravilnog držanja tela i ruku – individualni časovi gitare su ono što treba da izaberete.

Individualni časovi gitare ili bilo kog drugog muzičkog instrumenta standard su vekovima unazad u učenju muzike, i to sa vrlo jakim razlozima. Pri učenju instrumenta značajne su mnoge komponente: od postavke instrumenta, razvijanja tehnike, tona, muzičke memorije i muzičkog fraziranja.

U individualnoj nastavi predavač je potpuno usmeren na učenika sa kojim radi. To mu omogućava da se učeniku prilagodi, isprati i utiče na tempo njegovog razvoja i pomogne u svim parametrima sviranja. Individualna nastava je bolji izbor za većinu dece jer:

  • dete ima svoje individualno vreme sa nastavnikom;
  • nastavnik osmišljava poseban plan i program i metodu za svakog đaka;
  • nema praznog hoda na času;
  • ukoliko izostane neće ništa propustiti već će na sledećem času nastaviti gde je stao;
  • sve to dovodi da mnogo bržeg napretka;
  • što vodi do veće motivacije, samopouzdanja i zadovoljstva.

Na ovaj način se mnogo brže i lakše napreduje jer se svi problemi lako uočavaju i na njima se direktno radi.

Pored savladavanja sviranja gitare, veštine čitanja s lista, sa nastavnikom se radi i pevanje radi razvijanja sluha. To je na grupnim časovima gitare daleko teže, gotovo nemoguće. Prednost ovakvih časova gitare je što je učenik sam sa nastavnikom što i ima samo svoje vreme sa njim.

U današnje vreme većina ljudi traži efikasnija rešenja. Časovi gitare koji podrazumevaju individualan pristup i javne nastupe, postali su mnogo traženiji. Vrednost koju mi zastupamo na tržištu je kvalitetno i primenljivo znanje sviranja gitare.

Iako ovo nisu, na prvi pogled, najpovoljniji časovi gitare, niti najjeftiniji časovi gitare, ulaganjem u individualne časove gitare vi zapravo štedite i vreme i novac. Zašto ovo kažemo? Zato što mogu godine da prođu na grupnim časovima gitare i da dete i dalje ne ume da svira gitaru, a da za nekoliko meseci individualnih časova gitare, prestigne sva vaša i njegova očekivanja. Uvek predlažemo da uložite pola godine, dakle jedno polugodište, u individualne časove gitare i da se sami uverite u ovo što pišemo.

Pročitajte OVDE tekst “Zanimljivosti o gitari” 

Časovi gitare – idealan uzrast za početak sviranja instrumenta

Praksa u muzičkim školama je da dete krene sa časovima gitare sa 9 godina. Često to bude i 8 ili čak i 7 godina ako je dete dovoljno zrelo i sposobno da isprati nastavu. Poželjno je da zna da čita i piše slova kako bi lakše naučilo i note, ali kako je individualna nastava u pitanju, kao što smo već rekli, tempo se prilagođava detetu i postoji niz izuzetaka. To je na grupnim časovima gitare daleko teže, gotovo nemoguće. Prednost individualnih časova gitare je što je učenik sam sa nastavnikom, što ima samo svoje vreme sa njim.

U današnje vreme većina ljudi traži efikasnija rešenja. Časovi gitare koji podrazumevaju individualan pristup, javne nastupe i diplome priznate u svetu postali su mnogo traženiji. Vrednost koju mi zastupamo na tržištu je kvalitetno i primenljivo znanje sviranja gitare.

Iako ovo nisu, na prvi pogled, najpovoljniji časovi gitare, niti najjeftiniji časovi gitare, ulaganjem u individualne časove gitare vi zapravo štedite i vreme i novac. Zašto ovo kažemo? Zato što mogu godine da prodju na grupnim časovima gitare i da dete i dalje ne ume da svira gitaru, a da za nekoliko meseci individualnih časova gitare, prestigne sva vaša i njegova očekivanja. Uvek predlažemo da uložite pola godine, dakle jedno polugodište, u individualne časove gitare i da se sami uverite u ovo što pišemo.

Osim toga, koncerti su prilika za druženje, deljenje sa drugima onoga što se naučilo, takođe, veoma su stimulativni deo učenja instrumenta.

U muzičkoj školi “Rokenroler“, javnim nastupima se posvećuje velika pažnja. Postoje dva velika javna nastupa tokom školske godine, koji su u rok klubovima i na sjajnim binama.

U našoj školi imamo časove gitare za početnike, ali i časove gitare za one koji već poseduju određeno znanje i žele da odu korak dalje u svom sviranju. Tako i organizujemo nastavu, da imate priliku da radite sa sjajnim profesorima sa fakultet.

Ključ motivacije za rad je – ljubav prema muzici koju prenosi nastavnik. Motivacija je zarazna. Retko koje dete poseduje jaku unutrašnju motivaciju, te je uloga nastavnika velika. Možda ćete pomisliti da je neskromno što kažemo da su najbolji časovi gitare i svih ostalih instrumenata baš u našoj školi, ali to je istina. Vrlo pažljivo smo odabrali profesorski tim i svi posedujemo jednu istu osobinu – ogromnu ljubav prema pedagogiji i deci. Dođite, i uverite se sami.

Kod časova gitare za odrasle stvar je nešto drugačija. Odrasli polaznici imaju jaču unutrašnju motivaciju. Oni jedino teže pronalaze vreme za redovne dolaske na časove gitare. Zbog čega je naš raspored prilagođen njihovim vremenskim potrebama. Želite da postanete virtuoz na gitari? Mi smo prava škola gitare za vas.

Koliko je potrebno da se vežba gitara?

Jako je bitno da se učeniku ne zadaje više od onoga što može sam kod kuće da uradi. Znanje mora postupno da se gradi, a u tome i domaći zadaci treba da ih prate. Kontinuitet je veoma važani savetuje se svakodnevno vežbanje, za početnike i “rekreativce” bar 20 do 30 minuta dnevno. Što su učenici stariji i zahtevi i želja za napredovanjem veća, veća je i dnevna satnica vežbanja. Takođe, teorija muzike je sastavni deo časova, pa može biti i deo vežbanja kod kuće.

casovi gitare

casovi gitare

Zašto baš “Rokenroler” muzička škola?

Najbolji časovi gitare u gradu. Kreativni časovi, pažljivo osmišljeni za svakog pojedinca. Dodjite da naučite da svirate željeni instrument. Bilo da je reč o nastavi gitare pevanja, klavira, klarineta ili gitare, vi ćete doći da naučite novi, muzički jezik. Dođite u školu gde će vam biti čast da se nalazite. Znanja koja steknete kod nas ostaće vama i vašoj deci zauvek. Škola je za sve uzraste, ne postoji starosno ograničenje. Da li želite da se da osvojite muziku? Ako je odgovor – da – mi smo prava škola gitare za vas.

Bilo da je vaša lokacija Dedinje, centar grada, Zemun ili Novi Beograd – udaljenost nikada nije bila prepreka. Na Novom Beogradu nalazi se veliki broj naših đaka. Kako dece, tako i odraslih. Vreme časova prilagođeno je tako da se maksimalno izbegava saobraćajna gužva.

Časovi gitare iskustvo – Rokenroler

Rokenroler je muzička škola koju bih preporučila svima koji ikada razmišljaju o sviranju nekog instrumenta. Ivana, Nađa i Jovana treba da budu veoma ponosne na sebe kao što smo svi mi na njih. Način na koji uspevaju da vode posao i posvećenost svima nama je nešto što će nas zaista dugo zadržati u “Rokenroler”-u.

Naša škola nalazi se u Beogradu, u Zemunu. Međutim, imamo puno polaznika i iz drugih delova grada. Kao što smo već naveli, i Novi Beograd, Vračar, Dorćol, Senjak…itd., delovi su grada odakle nam dolaze i deca i odrasli. Kada su časovi gitare najbolji u gradu, udaljenost ne sme da bude prepreka.

Kako da nas kontaktirate?

Ako želite da saznate još nešto o nama možete da posetite našu Facebook stranicu ili naš novi Instagram profil. 

 

instrumenti za dete

Instrumenti koji su pogodni za decu najmlađeg uzrasta

instrumenti dete

instrumenti za decu

Deca proizvode zvukove od rođenja. Vrištanje, režanje, tapšanje, marširanje, jedni su od načina detetovog izrazavanja. Pa zašto ne biste ohrabrili dete da stvara muziku umesto toga? Najbolji instrumenti za malu decu su oni male veličine, koji ne zahtevaju veliku ruku, a takođe i jednostavni, koji ne zahtevaju specijalne veštine kako bi dete proizvelo zvuk. Evo nekih od njih:

KSILOFON: Sa razlogom spada među klasične dečije instrumente-igračke. Čak i najmlađa deca, mogu da shvate na koji način funkcioniše i kako da odsviraju skalu tapkanjem metalnih dirki ksilofonskim čekićem.

MARAKE: Marake su španski instrument, nalik zvečki, koje dolaze u paru. Pošto ne zahtevaju finu motoriku kao neki drugi instrumenti, marake su idealne za decu, jer čak i najmlađe dete će umeti da proizvede zvuk i ritam, tako što će zveckati marakama.

RITAM ŠTAPOVI: Deca jako rano počinju da lupaju u razne predmete. Set ritam štapova oduševiće svako dete, a savršeni su za male ruke. Najbolje je da uz to kupite i mali dečiji bubanj i tako sprečite lupanje u predmete u koje to nije dozvoljeno. Pomozite svom detetu, tako što ćete brojati ili tapšati u ritmu, dok ono lupa.

Pogledajte ovde ponudu muzičke škole Rokenroler u Zemunu

KLAVIJATURE: Ovo je jedan od najpopularnijih instrumenata za decu. Klavijature su jako lake za rukovanje, a proizvode veliki broj tonova, pa su samim tim deci jako zanimljive. Svirajući klavijature, mališani zaista istražuju muziku i njene zvukove. Dok dete ne poraste, sasvim su u redu jeftinije klavijature, koje ćete bez bojazni dati svom detetu.

INSTRUMENTI – URADI SAM: Ne znači da su najbolji instrumenti za decu uvek kupljeni u prodavnici. Naprotiv, puno predmeta u kući može poslužiti kao detetov instrument-igračka. Flaše sa zrnevljem mogu zameniti zvečke ili marake, metalni poklopci mogu poslužiti kao činele, set ključeva može zvučati kao zvonce, a svi znamo šta će zameniti šerpa i varjača.

Jedno od pitanja sa kojima se mnogi roditelji susreću, jeste da li je njihovo dete muzikalno.
Kod roditelja koji su i sami muzikalni, ovo i nije tako teško razaznati, ali često i oni sami imaju dilemu. Najpre treba uzeti u obzir to, da ne pokazuje svako dete muzikalnost u isto vreme. Kod neke dece to počinje veoma rano, dok je kod određenog broja dece potrebno duže sazrevanje u tom smislu, pa preko noći počnu da pevaju i pokazuju znakove nadarenosti za muziku. Prirodno je da deca vole muziku i na prve zvuke oni počinju da se njišu, lupkaju nogama ili pevuše. Prosečno dete verovatno neće igrati baš u ritmu, ili pogoditi inotonaciju, dok će nadareno dete verovatno biti naprednije u ovim oblastima.

Pročitajte i ovo: kako sviranje bubnjeva utiče na mozak vašeg deteta

Evo nekoliko koraka, kojima možete olakšati sebi dilemu oko muziklanosti vašeg deteta:

KORAK 1:
Posmatrajte vaše dete dok sluša muziku. Mala deca koja su muzički nadarena će tapkati nogama u ritmu ili tapšati. Ako im date daire, udaraće takodje u ritmu, za razliku od prosečnog deteta, koje ce česće biti van ritma.

KORAK 2:
Obratite pažnju na ono što vaša deca čuju i ako vam prenose svoja opažanja. Ako obraćaju pažnju na zvuk automobila, zvuk vode koja teče, muziku koja dopire iz komšiluka, sve su to znaci da su potencijalno muzikalni, jer muzički nadarena deca su svesnija zvukova u svojoj okolini.

KORAK 3:
Napravite test ukoliko i sami svirate neki instrument, tako što ćete odsvirati melodiju neke jednostavne pesmice, a namerno pogrešiti u nekom delu. Muzikalno dete će uglavnom primetiti da ste u nečemu pogrešili. Zamolite dete da ponovi određenu melodiju – talentovana deca mlađeg uzrasta će najverovatnije jako lako ”uhvatiti” melodiju, ili imitirati zvuk instrumenta, u tonalitetu.

KORAK 4:
Ohrabrite svoje dete da se okuša na nekom instrumentu. Recimo odsvirajte mu neku laku melodiju na klaviru i dajte malo vremena nasamo sa klavirom, pa posmatrajte da li dete pokušava da reprodukuje melodiju.

KORAK 5:
Neka vaše dete proceni profesionalac. Odvedite dete u neku muzičku školicu ili radionicu, gde će ga neko od nastavnika muzike testirati. U koliko je vaše dete talentovano, možda ćete želeti da ga upišete u neku od školica muzike, a kasnije u škole koje su specijalizovane za nadarenu decu.

instrumenti za decu

instrumenti za decu

gitara

Akustična i električna gitara i njihovi delovi

Akustična Gitara 

 Akustična gitara se proizvodi od drveta i najčešće ima standardni set od 6 žica,mada postoje varijante akustične gitare sa 12 žica.Žice su redom: E, H, G, D, A, E, dok je kod modela sa 12 žica svaka od šest žica dupla. 

akusticna gitara

delovi akusticne gitare

Osnovni delovi gitare su: 

 

Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju ,a u zavisnosti od modela, mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju ,a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje. 

Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. 

Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila je granica između dva dela žice, onog koji ne treperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. 

Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova.Na vrat konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje.Zbog toga svaki vrat ima  čeličnu šipku koja prolazi kroz njegov centar i štiti vrat od mogućeg savijanja . Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare. 

Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina. 

Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju da kroz njega prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. 

Žice  se  prave se od čelika ili plastike. Na gitari se obično nalazi  šest ili dvanaest žica.Ima ih ravnih i motanih. 

Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji u stvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za držanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba može da dođe do problema sa  štimovanjem. Gitare su često  falične po ovom pitanju. 

Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare.,a zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama. 

 

Muzička škola Rokenroler u Zemunu je poznata i priznata baš po časovima gitare

Električna Gitara 

Električna gitara je vrsta gitare koja radi na struju. Zvuk se dobija trzanjem čelične žice koja se nalazi u magnetnom polju. 

elektricna gitara

delovi elektricne gitare

Osnovni delovi električne gitare su: 

 

Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama ,nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave. 

Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema specijalnih tipova. 

Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Ne treba ih  mešati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima. 

Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju. 

Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj, akustičnoj, poluakustičnoj, električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu. 

Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. 

Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Njegova funkcija je da “uhvati” sve što žica ispusti iz sebe, obradi to i pošalje dalje. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Može ih biti jedan ili više na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji. 

Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa, čak se veoma često skida da nebi smetala. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu, pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Simpatičan, ali ne i obavezan deo gitare. 

Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Ima ih sa tri i pet položaja. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. 

Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivoglasnoće. Gitara mora obavezno da ima bar jedan potenciometar. Ako gitara ima još neki pot, on kontroliše boju tona. 

Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija, srećom prost je za upotrebu. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice. On je takođe i jedna vrsta donje kobile i ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja, mnogo preciznijeg od čivije. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Ubode li se i tremolo ručica, njenim pomeranjem, svi ovi segmenti se zajedno okreću oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. 

Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo, pedala, mix pult itd.). Ona će kroz kabl, koji se u nju uključi, pustiti proizvod onoga što ste uradili na gitari: odsvirali, magneti uhvatili, potenciometri podesili… 

Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogobrojni kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo, jednak kvalitetu tona koji gitara daje. 

 

Pročitajte ovde zanimljivosti o divnom instrumentu zvanom – gitara

Zahvaljujući svojim tonskim i tehničkim mogućnostima, kao zvučno izražajno sredstvo, gitara je izborila podjednako eksponiranu ulogu u solističkoj i kamernoj muzici. Prisutna u različitim muzičkim žanrovima, njena evolucija prati dugi istorijski razvoj sveukupne ljudske civilizacije. Imajući u vidu dominaciju pojedinih žičanih rođaka gitare i u starijim stilskim epohama, trzalački kordofoni su u celini bili i ostali izuzetno važan činilac sveukupne muzičke i kulturne scene. Danas se gitara najviše koristi u rok i metal muzici. Po navodima Zavoda za statistiku Republike Srbije iz decembra 2004. godine 3% stanovništva Srbije poseduje gitaru, a samo 1% klavir. 

gitara

Zanimljive činjenice o gitarama

Nacionalni Dan gitara proslavlja se svake godine 11. februara. Zašto je ovom instrumentu posvećen ceo dan i kada je nastala prva gitara, saznaćete u nastavku. 

 

Gitara je postala popularna u XIV veku, kada je dospela u Španiju. Kompozicije na gitari komponovali su Garsija, Šubert, Paganini…  

Sada se gitara najviše koristi u rok i metal muzici, a ako se koristi u narodnoj muzici – ona se tu skoro i ne primeti. Kasnije, već 1930-tih, nastaje električna gitara, poznatija kao džez gitara. Stvorili su je džezeri zato što su hteli da pojačaju svoj zvuk. Tamo već posle 1940-tih, mnogo više se koristi električna gitara u džez muzici, pošto su klasična i akustična malo ostale zapostavljene. 

gitara

najlepsa gitara

6 zanimljivih činjenica o gitarama 

 

  1. Prva gitara napravljena je u drevnom Egiptu. Naime, u istorijskim spisima spominje se žičani isntrument nalik na gitaru stvoren pre oko 3.500 godina. Pripadala je pevaču Har- Moseu, napravljena je od kedrovine i imala je tri žice. Ona se i dalje čuva u muzeju u Kairu.
  2. Najveća gitara na svetu, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, dugačka je preko 13 metara, odnosno otprilike je veloičine kao autobus, a teška je oko hiljadu kilograma! Što je još čudnije, na ovoj gitari se itekako može svirati.
  3. S druge strane, najmanja gitara na svetu, na kojoj, doduše, ne može da se svira. Mala je 1/100.000 dužine metra, odnosno, veličine je jedne ćelije. Ovu gitaru napravili su naučnici sa Kornel univerziteta iz Njujorka. Gitara ima i žice i može da proizvodi zvuk, ali taj zvuk ljudsko uvo ne može da čuje.
  4. Najskuplja gitara, “Stratokaster” (Stratocaster) prodata je na aukciji za 2,8 miliona dolara. Nju je napravila muzička korporacija insutrumenata “Fender”, koja je i najpoznatiji proizvođač električnih gitara.
  5. Dok je prethodno spomenuta gitara najskuplja, “Gibson”, takođe poznat proizvođač gitara, je 2015. stvorio najluksuzniju gitaru, koja je bila optočena sa 400 dijamanata, uz 1,6 kilogram zlata.
  6. Irski gitaritsta Dejv Braun je postavio svetski rekord, kada je bez prestanka svirao gitaru 144 minuta, odnosno četiri dana (od 12. do 17. juna 2011. godine). Dejv je ukupno odsvirao 1.372 pesme, a poslednja je bila “With or Without You” od poznatog benda “U2”. 

 

decija gitara

decija gitara

Većini omiljeni instrument, gitara, skriva sve ove zanimljive činjenice koje zasigurno niste znali. 

 

Reč gitara, na primer, u osnovi dolazi od španske reči guitarra, koja je izumljena u 1600-ima. Ovaj muzički instrument može da se koristi u raznim žanrovima muzike kao što su rock, metal, country, folk, i drugi. 

Zato je gitara, možemo reći, najbolji instrument na svetu! Svako može da je svira, a njen zvuk je adaptibilan i prilagođava se apsolutno svakoj vrsti muzike. Nekako je univerzalna, a posebna i jedinstvena. Ukoliko želimo da stvaramo ili proizvodimo fini i suptilan zvuk, tu je stara dobra akustična gitara. Ukoliko želimo jači zvuk i vibraciju, naš odabir bude električna gitara.   

Ako smo početnici u sviranju ili ako imamo želju za sviranjem gitare, veoma je važno da odaberemo dobrog mentora/učitelja/nastavnika. Takođe je preporučljivo odabrati adekvatnu muzičku školu, koja će vam dati ZNANJE i veštinu. Ukoliko ste zainteresovani za sviranje gitare i učenje od nule ili usavršavanje tehnike sviranja, naša preporuka je svakako muzička škola “Rokenroler”! Po mišljenju mnogih, oni se ističu po broju zadovoljnih učenika kao i po vrhunskim nastavnicima koji nesebično prenose znanje polaznicima ove škole.  

Mi bismo to nazvali “primenjena gitara”! Jer se iz “Rokenroler”-a izlazi sa znanjem puno pesama, nota, dobrih vibracija i spremnosti da se zasvira u društvu, bendu ili gde god učenik imao viziju da “ide” sa ovim znanjem! 

Pored gitare, u ovoj školi možete upisati i muzičku produkciju, solfeđo, bubnjeve, klavijature, pevanje, električnu gitaru, bas gitaru i usnu harmoniku. 

 

Casovi bubnjeva slider

Kako sviranje bubnjeva utiče na mozak?

Sve veći broj naučnih dokaza otkriva da je sviranje muzičkog instrumenta jedan od najboljih treninga za mozak. Ako već svirate neki instrument, isprobajte i bubnjeve, a ako još niste odlučili šta biste voleli da naučite da svirate – isprobajte bubnjeve. Bubnjevi imaju poseban uticaj na mozak, tvrde neurolozi. 

 

bubnjevi

bubnjevi

 

Proteklih nekoliko decenija naučnici su prikupili gomilu dokaza o tome da muzika poboljšava funkcije mozga – sviranje akorda na gitari, duvanje u saksofon, dovode do vidljivih kognitivnih nagrada. Čak je i slušanje muzike visoko na lestvici pozitivnih uticaja i terapija muzikom je odavno poznata – slušanje određene muzike poboljšava pamćenje, pomaže vam da bolje razaznajete zvuke u bučnom okruženju, pa čak pomaže i kod bolesti koje uništavaju pamćenje, kao što je Alchajmerova ili Parkinsonova bolest. 

 

Istraživanja su pokazala da čin puštanja muzike, uključujući i pevanje, aktivira limbički centar u mozgu i oslobađa dopamin (hormon sreće), koji podiže raspoloženje i deluje blagotvorno na našu mentalnu stabilnost. Zato ne razmišljajte o tome koliko dobro ste u stanju da svirate i vratite se instrumentu koji ste zapostavili. Još bolje, uhvatite ritam dobrog raspoloženja i kognitivne spremnosti koji vam pružaju bubnjevi. 

Sviranje instrumenta na fokusiran i promišljen način angažuje veliki deo vašeg mozga zadužen za kognitivne, senzorne, motoričke funkcije, ali i za osećaj nagrađivanja – na način koji pruža malo drugih aktivnosti.  

 A kako klavir utiče na vaše dete pročitajte na ovom linku.

Pružite svom mozgu izazov – bubnjevi su veoma kompleksan instrument, koji angažuje i ruke i noge i potrebna vam je dobra koncentracija i koordinacija da savladate određeni ritam. Ako ste već pokušavali, pa ste odustali, zaključujući da niste rođeni za bubnjara, pokušajte ponovo – sa jednim jedinim ciljem, da angažujete svoj mozak na kompleksan i nagrađujući način.  

Nećete postati član benda (a možda i hoćete!), ali će vam bubnjevi pružiti mentalnu vežbu, koju ništa drugo ne pruža na takav način. Osim toga, sviranje bubnjeva je i fizički zahtevno i odlično će se uklopiti u dane kada ne idete u teretanu. 

 

deca i bubnjevi

dete svira bubanj

 

Ne brinite o tome kako zvučite i koliko ste dobri – ono o čemu treba da se pobrinete, jeste adekvatan prostor i instrument. Ako imate priljatelje muzičare i u nečijoj garaži, podrumu, studiju, već stoji komplet bubnjeva, neće biti tako teško uklopiti se i izdvojiti vreme za vežbanje (a možda usput steknete i učitelja), ali ako nemate nikog ko može da vam omogući pristup, bubnjevima, potrebna vam je dobra organizacija. Možete kupiti polovan, ili jeftiniji set bubnjeva, a u obzir dolaze i električni bubnjevi (oni su manje bučni) i pronaći prostor u kome ih možete montirati i gde vaše bubnjanje neće nikoga uznemiravati.  

 

Kada uspete u tome, postavite sebi realne ciljeve – da savladate određeni ritam, ili da „skinete“ neku pesmu, u zavisnosti od toga da li imate muzičko predznanje, osećaj, ili učitelja. Svakako bi bilo dobro da vas neko uputi kako da sedite i držite palice i da vam pokaže početne vežbe. 

 

Kad prvi put sednete za bubnjeve i pokušate da „izudarate“ neki ritam, možete sebi delovati kao beznadežan slučaj, zato bi bilo dobro da, ako ste potpuni početnik, angažujete nekog muzičara, da vas podstiče i upućuje. U muzici je pre svega važna dobra energija, volja i entuzijazam i zato je vaša rešenost da uhvatite ritam, prvo što vam bubnjevi pružaju – sa malo postignuća, dobićete mnogo motivacije, jer će intenzivna koncentracija potrebna da savladate određene fraze za bubnjeve, učiniti čuda za vaš mozak. 

 

Shvatićete, za početak, da to što loše zvučite, ne znači da ste loši – to je samo korak ka poboljšanju. U redu je ako počinjete od nule i zvučite užasno, čak je i dobro. Zamislite svoj mozak kao džunglu, prošaranu mestimično rasutim selima – to je slušni korteks, frontalni režanj, premotorni korteks, žuljevito telo i mnoštvo drugih delova mozga koji obrađuju zvuk, kontrolišu pokrete, ispravaljaju greške u hodu, oslobađaju dopamin.  

sviranje bubnjeva

časovi bubnjeva

I u svakom od tih sela postoji nekolicina stanovnika koji nešto rade – to su neuroni, koji prenose poruke između režnjeva, korteksa, hemisfera – oni su kuriri i vezisti, ali džungla je neprohodna – nema mreže neuronskih puteva, koje bi koristili. Seljani neuroni su izolovani i čekaju svoju prilku da se povežu – a bubnjevi im pružaju tu priliku. 

U školi “Rokenroler” koja se nalazi u Zemunu, možete dobiti primenjeno znanje koje ćete koristiti u svim datim prilikama, uz vrhunske nastavnike i gostoprimstvo te nesebično prenošebnje znanja na vas i vašu decu.

 

mikrofon pevanje

Pevanje – pravilno držanje tela i pravilno disanje prilikom pevanja

Držanje tela svakog pevača treba da bude prirodno da bi svi mišići u telu bili opušteni. Kada je svakodnevno držanje tela pravilno onda će i držanje tela prilikom pevanja biti prirodno i zdravo, što je garancija za dobijanje zdravog, prirodnog tona i lepog vibrata.  

 

pevanje

moderno pevanje

 

Za prirodno držanje potrebno je da se pogledate u ogledalo i da vežbate sledeći položaj sve dok ga potpuno ne usvojite. Ovaj položaj važi za svakodnevno stajanje, hodanje i sedenje. 

  • Uši, ramena i kukovi stoje u istoj ravni, paralelno, u jednoj liniji; 
  • Stomak je blago zategnut ali vodimo računa da su nam kukovi i dalje u ravni sa ramenima i ušima; 
  • Laktove uvek držimo pored kukova; 
  • Hod je mek, opušten, skladan i ritmičan; 

Iz navedenog proizlazi da pevačko pravilno držanje podrazumeva: 

  • Uši, ramena i kukovi stoje u istoj ravni, paralelno, u jednoj liniji (opet!); 
  • Stomak prilikom udisaja ide napred a prilikom izdisaja ravno, ravnomernim tempom nazad; 
  • Oba stopala su blago razmaknuta i stoje čvrsto na zemlji; 

Zauzimanjem ovog stava ceo disajni aparat i svi mišići treba da budu relaksirani.  

 

LICE 

Usta su prirodno otvorena, vilica opušteno pada, kao da izgovaramo samoglasnik “a” ali samo do one granice dok vilica prirodno pada (kao kada izgovaramo englesku reč “father”). Jezik treba  da držimo najravnije što možemo, vrh jezika dodiruje koren prednjih zuba donje vilice, on se ne povija uvis (takođe, kao kada izgovarate englesku reč “father”). 

Prilikom izdisaja zamišljamo da imamo gumenu lopticu u ustima i razmišljamo o njoj prilikom pevanja. Zamišljamo da dah pada u donji deo pluća i kako su sve šupljine, otvorene, slobodne i prohodne da vazduh nesmetano odlazi u stomak i pluća. Kada potpuno oslobodimo prolaz za vazduh i opustimo grlo, dobićemo lep, prirodan i  oblikovan ton i dobar vibrato. 

Vazduh od samog početka treba da izlazi na usta a ne na nos da bi se izbeglo nazalno pevanje. Ako neko nazalno peva i govori, to se uspešno rešava promenom načina disanja. 

 

Pevačko disanje, razlikuje se od svakodnevnog disanja samo u tome što se mirovanje nalazi između udaha i izdaha., izdahnemo i malo mirujemo. Pa ispočetka. U toj tehnici ćete naći sve ono što bi trebalo da usvojite PRE početka učenja pravilnog pevačkog disanja.  

Kod pevačkog disanja mi udahnemo vazduh, MIRUJEMO, pa sledi izdah. O kakvom mirovanju je reč? To mirovanje je ona mala pauza nakon udaha a pre nego što pustimo glas. Kada pustimo glas sledi što ravnomerniji i što sporiji izdah.  

Jedno je važno da zapamtimo: 

Pevanje će biti kvalitetno jedino ako kontrolišemo svoje disanje i svoj glas. 

Jer, NAMA JE VAZDUH GORIVO. VAZDUH JE SVE. VAZDUH JE PEVAČKA MOĆ. BEZ VAZDUHA NEMA PEVANJA.  

Ono što povezuje svakodnevno i pevačko disanje (ako je svakodnevno disanje pravilno, pevačko će takođe biti pravilno), to su UDAH i IZDAH koji se odvijaju na isti način. Kako oni izgledaju? Isto kao prilikom svakodnevnog disanja: 

  1. UDAH KROZ NOS
  • PUNIMO STOMAK VAZDUHOM (STOMAK OBAVEZNO IDE NAPRED da bi što više vazduha stalo).  
  • PUNIMO DONJI DEO PLUĆA I REBRA SE ŠIRE
  • PUNIMO GORNJI DEO PLUĆA NE PODIŽUĆI RAMENA (!) ;
  1. PUSTIMO GLAS; 
  2. STOMAK IDE NAZAD, POLAKO I RAVNOMERNO;
  3. GRLO JE MAKSIMALNO OPUŠTENO;
pevanje

osnove disanja

Ovo disanje treba vežbati svakodnevno sve dok nam potpuno ne pređe u naviku. Takav način disanja  treba da postane najvažniji deo naše pevačke tehnike. U muzičkoj školi u “Rokenroler” u Zemunu imamo ozbiljnu sekciju pevanja i modernog pevanja, uz vrhunske predavače i konkretno znanje koje dobijate kroz veoma optimalno i brzo vreme.

klavir

Klavir – osnov sviranja za vaše dete

Klavir je od svog nastanka bio, a i danas je najpopularniji muzički instrument. Odsek za klavir postoji u svakoj muzičkoj školi, i to je obično odsek sa najviše profesora i đaka. Važno je da dete koje počinje sa učenjem sviranja na klaviru bude odgovarajućeg uzrasta – najbolje ako je staro između sedam i devet godina.  

 

Osnovno muzičko obrazovanje za klavir (tzv. niža muzička škola) traje šest godina. Ako se završetak osnovne muzičke škole poklopi sa završetkom “regularne” osnovne škole dete će, ukoliko želi da nastavi da se bavi muzikom, moći da upiše četvorogodišnju srednju muzičku školu. I to zajedno sa tzv. muzičkom gimnazijom, koja pruža kompletno obrazovanje iz gimnazijskih predmeta. 

klavir

klavijature

Instrument za sve žanrove 

 

Poznavanje sviranja na klaviru koje vaše dete stekne u detinjstvu, otvara mu veliki broj mogućnosti za kasnije bavljenje muzikom. Klavir je jedan od instrumenata koji su zastupljeni u gotovo svim žanrovima muzike – u klasičnoj,  džezu, raznim vrstama popularne muzike (klavijature). 

 Školovanom pijanisti, pored mogućnosti za solo koncertnu karijeru (što je, ipak, cilj do kojeg stignu samo izuzetni pojedinci), pruža se i niz drugih opcija. Od sviranja u orkestru, rok ili pop bendu, ili pak kamernom ansamblu, preko pedagoškog rada (kao predavač/profesor klavira i drugih muzičkih predmeta), do posla klavirskog pratioca, tj. korepetitora – koji prati izvođenja drugih solista ili obezbeđuje klavirsku pratnju u baletu, operi ili horu. 

Neophodna osnova 

 

Osim individualnih časova klavira, koji se obično održavaju dva puta nedeljno, deca u muzičkoj školi imaju i nastavu solfeđa, a od viših razreda i nastavu iz teorije muzike. Na časovima solfeđa, koji su grupnog tipa, uči se čitanje i pisanje nota i savladavaju se osnovni muzički pojmovi – melodija, ritam, akordi, intervali… Sve to je neophodna osnova bez koje napredak u sviranju na instrumentu ne bi bio moguć. Na kraju svake školske godine, učenici pred komisijom polažu završne ispite iz oba predmeta, na kojima pokazuju stečeno znanje i dobijaju ocene koje se upisuju u knjižicu.  

klavir

klavir

Kako do instrumenta 

 

Ukoliko već nemate klavir u kući, a kupovina instrumenta predstavlja za vas veliki izdatak, možda ne bi trebalo da se zalećete sa kupovinom. Sačekajte malo – može da se desi da vaše dete brzo odustane i izgubi interesovanje. Međutim, ako ono dobro napreduje, a nastavnik klavira prepozna u njemu talenat, verovatno će vam sugerisati da nabavitekakav-takav instrument, da bi dete moglo da vežba kod kuće. Za konstantan napredak u sviranju, potrebno je da se svakodnevno vežba bar sat vremena, što je lakše postići ukoliko je klavir u blizini.   

Osnovne varijante 

 

Klaviri postoje u tri osnovne varijante: pijanino – odnosno uspravni klavir, ujedno i najmanji, polukoncertni – znatno veći i horizontalno postavljenih žica, na tri nožice, i veliki koncertni klavir za sale i dvorane, a postoje I prave klavijature za primenjeno znanje I takođe moćan zvuk.  Bilo bi najbolje da u kupovinu instrumenta povedete i nekog stručnog, ko će znati da ga proceni. Recimo klavir-štimera, tj. majstora za popravku klavira. 

Iznajmljivanje instrumenta 

 

Druga opcija je iznajmljivanje, odnosno korišćenje školskog instrumenta. Pijanino ili klavir možete da iznajmite preko novinskih oglasa, a takođe i u specijalizovanim studijima za prodaju i iznajmljivanje – u Beogradu mesečna renta iznosi između 20 i 40 evra. A recimo, u privatnoj školi “Rokenroler” vas uvek čeka prava profesionalna klavijatura za učenje i vežbanje. 

Postoji i mogućnost da ne kupite pravi klavir (pijanino), već električne klavijature. U tom slučaju je najpogodnija tzv. pijanola, koja ima iste dimenzije dirki kao klavir – što je neophodno, a takođe ima i dirke osetljive na jačinu udara poput pravog klavira, kao i pedale. Pijanole su neznatno jeftinije (do 1000 evra), ali znatno manje veličine u odnosu na pijanino, što za neke porodice može da predstavlja spasonosno rešenje u slučaju nedostatka prostora. 

Kada nabavite pijanino, morate da ga naštimujete posle transporta, ali i ubuduće – dva puta godišnje (cena štimovanja je 50 evra). Eventualne kvarove (najčešće je u pitanju zamena popucalih žica) bi trebalo blagovremeno sanirati, kako bi dete uvek moglo uspešno da vežba. 

Koncerti, interni i javni časovi 

 

Običaj je da se mesečno u muzičkim školama održavaju interni i javni časovi škole, na kojima nastupaju uspešniji i vredniji učenici, koji tako stiču veoma važno iskustvo sviranja pred publikom. A u privatnim školama se održavaju čak I pravi koncerti na bini, pred brojnom publikom! To je praksa u alternativnim muzičkim školama, rok-školama, kao što je “Rokenroler”. To je i prilika da dođete i čujete svoje dete i drugu decu u pravoj koncertnoj atmosferi. Naravno, ukoliko je vaše dete vrlo uspešno, slede učešća na takmičenjima u zemlji (gradska, državna, itd.), ali i u inostranstvu, kao i početak sviranja u bendovima – što u velikoj meri zavisi i od vašeg i nastavnikovog zalaganja. 

Privatni časovi i privatne muzičke škole 

 

Privatno učenje klavira je opcija koja pruža jednake mogućnosti kao muzička škola, ali tamo nema ni prijemnog ispita, ni propisanog uzrasta, ni ispita, ni ocena. Ukoliko dete postiže dobre rezultate sa privatnim profesorom, postoji mogućnost da polaže ispite u muzičkoj školi kao vanredan učenik. Profesora ćete lako pronaći u oglasima, ali je svakako pouzdanije osloniti se na preporuku poznanika ili nastavnika muzičkog. Časovi mogu da se održavaju u vašem stanu ili kod profesora, ili u prostorijama privatne muzičke škole. Sve to zavisi od dogovora i mogućnosti. Prosečna cena mesečne školarine za gitaru, bas gitaru, pevanje, muzičku produkciju, bubnjeve, klavijature iznosi 8.000 rsd. 

Škola pevanja

Prvi dan pevanja je kao prvi dan na poslu. Malo ćete se osećati izgubljeni u vremenu i prostoru, možda ćete biti i pomalo stidljivi. Potrebna je određena količina hrabrosti da se upustite u sve to. Jednom kad pobedite te inhibicije, otkrićete čudesni novi svet.

 

Pevanje je naziv za poseban način upotrebe ljudskoga glasa u muzici, prilikom pevanja zvuk se proizvodi glasnicama. Gotovo svako ko može da govori može i da peva, jer u mnogim aspektima pevanja je samo jedan oblik kontinuiranog govora. Kod pevanja vrlo je važna tehnika disanja. Pevači moraju da vežbaju glas kao i sportisti, jer u biti to je sićušni organ sa mišićima. Pevači izvode muziku poznatu kao kompozicija, koja se može izvoditi solo (bez pratnje) ili uz pratnju muzičara i instrumenata. Pevanje se često izvodi u sastavima, na primer kao što su horovi.

 

U svom fizičkom aspektu, pevanje na dobro definiran način da zavisi od upotrebe pluća, koja deluju na način da ždrelo opskrbljuju vazduhom. Vazduhom iz pluća dobija se pisak i vibracija tona, koji imaju funkciju pojačala kao što su cevi u duvačkim instrumentima, a jezik, zajedno s nepcom, zubima i usnama, artikuliše konstantni vokal na pojačani zvuk. Iako ova četiri ljudska mehanizma funkcionišu samostalno, oni se ipak koordiniraju u osnivanju vokalne tehnike i načina za interakciju jedan na drugome. Za vreme pasivnog disanja, vazduh se udiše pomoću dijafragme, a izdisanje se događa bez napora. Inhalacija je potpomognuta korištenjem spoljašnjeg međurebrenog mišića, nakrivnog mišića i vratnih mišića. Visina tona se menja sa glasnim žilama. Artikuliranje sa zatvorenim ustima zove se pevušenje ili zujanje.

Glas kod svakog pojedinca se razlikuje i prilikom izvođenja pevanja, njegov ton je jedinstven i to ne samo zbog stvarne veličine pojedinca, nego i zbog glasnih žila na koje utiče veličina i oblik te osobe.

Razlog za to jeste činjenica da ljudski glas sazreva i pokazuje svoje prave odlike tek u navedenom uzrastu, pa samim tim tek tada postaje spreman i za savladavanje tehnika pevanja. Osim što osoba mora da ima dovoljno godina, potrebno je da ima i odgovarajuće sposobnosti.

Pevač takođe može izvoditi zvuk na određeni način tako da je rezonantniji unutar njegovog vokalnog prostora. To je poznato i kao vokalna rezonancija. Još jedan veliki uticaj na izvođenje vokalnog zvuka i njegovu izradu je funkcija grkljana, koji ljudi mogu da manipulišu na razne načine, čime proizvode različiti zvukovi. Te razne funkcije vrsta ždrela, opisane su kao različiti vokalni registri.Primarna metoda kod pevanja je korištenje vokalnog formanta, koji na spektrogramu prikazuje akustičnu rezonanciju za najosetljivije delove uha.

 

Pevanje svakako može da nam popravi raspoloženje, ali istraživanja pokazuju da može da bude dobro i po naše fizičko zdravlje.

Može da poboljša disanje kod ljudi koji imaju problema sa plućima i pomogne onima sa demencijom da se izbore sa simptomima.

U protekle dve decenije mnogi istraživači pokušali su da definišu psihološke, biološke i bihevioralne mehanizme koji pevanje povezuju sa zdravljem.

Profesorka Dejzi Fenkort, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da u telu tokom pevanja dolazi do velikog broja promena, a najzanimljivija je:

„Pevanje utiče na  smanjenje hormona stresa kao što je kortizol. Primetili smo i razliku u nivoima endorfina koji se vezuje za raspoloženje.”

 

Još jedna studija je pokazala da je nakon samo 40 minuta grupnog pevanja, kortizol – hormon stresa – opao mnogo brže nego što bi normalnim protokom vremena.

 

Ljudski glas, jedan je od najizuzetnijih atributa kojim je priroda podarila čoveka.

A kada se na lep glas i muzički talenat nadoveže još i školovanje glasa, ovaj prirodni instrument postaje još izuzetniji.

Ne morate biti profesionalni pevač da biste uživali u lepoti izvođenja muzike. Ne morate imati posebno muzičko predznanje ili poseban broj godina da biste mogli da počnete da se bavite muzikom. Dođite u Muzičku školu Rokenroler da naučite da pevate.

skola-produkcije

MUZIČKA PRODUKCIJA

Muzički producent je osoba koja ima svu moć kreiranja muzičke scene, praćenja globalnih tokova u muzičkoj industriji i uticaja na muzičke trendove jednog podneblja.

Zahvaljujući svom znanju, muzički producent je kompetentan za samostalno delovanje u produkciji muzičkih ali i drugih audio-formata, kao i sposoban za analiziranje i kreiranje savremenih vidova upotrebe zvuka u audio-vizuelnim delima, ali i medijima, kao i za samostalno prepoznavanje, kreiranje i plasiranje muzičkih sadržaja.

Ovo je tvoja prilika da zakoračiš u svet muzike kao samostalne primenjene umetnosti, ali i kao jednog od ključnih činilaca filma, pozorišta, televizije, radija, video-igara, festivala, koncerata, događaja, eventa i drugih medijskih i umetničkih projekata.

Muzička produkcija i dizajn zvuka pripada interdisciplinarnoj oblasti u kojoj se prepliću muzička umetnost i audiovizuelna umetnost.

Muzička produkcija i dizajn zvuka proistekao je iz potrebe za obrazovanjem stručnih i umetničkih kadrova koji mogu da odgovore zahtevima duha vremena kreativnim angažmanom u interdisciplinarnoj oblasti zvuka i muzike, oblasti muzičke i dramske i audio-vizuelne umetnosti – muzičke produkcije i dizajna zvuka.

Muzički producent, dizajner zvuka, može samostalno da estetski oblikuje, producira, snima, edituje, miksa, pa čak i komponuje, aranžira i orkestrira različita zvučno-muzička dela i procese, dizajnira zvuk u pozorištu, na filmu ili TV, bavi se organizovanjem kulturnih priredbi.

Razvoj računara i informacionih tehnologija uslovio je i proširenje njihove primene u sve segmente ljudskog života. Ubrzani razvoj hardvera prati još brži razvoj softvera. Tako se, pored odgovarajućeg hardvera, razvijaju i primenjuju softverski sistemi za precizno merenje, softverski sistemi za raspoređivanje, obrazovno računarski softveri, informacioni sistemi, ekspertni sistemi, softverski sistemi za snimanje i reprodukciju zvuka kao i mnogi drugi, koji služe ljudima za lakše, brže i preciznije obavljanje zadataka.

Muzička produkcija predstavlja složen proces, u koji je uključeno više različitih profila delatnosti, od ideje i realizacije muzike od strane kompozitora i muzičkih izvođača, preko muzičkih producenata (stručnjaka koji bi se mogli definisati kao reditelji tonske slike), pa do inženjera zvuka, koji u tonskom studiju i studiju za postprodukciju muzike tehnički zaokružuju ovaj proces.

Danas se muzička produkcija i rad jednog tonskog studija ne mogu zamisliti bez primene računara. Takođe se učenici jedne muzičke škole danas ne mogu zamisliti bez osnovnog znanja vezanog za muzičku produkciju i rada u tonskom studiju. Zbog ovih razloga, javlja se potreba za osposobljavanjem mladih muzičara za rad u tonskom studiju. Potrebno je da se iskoristi kreativni potencijal učenika i spoji sa najnovijom tehnologijom koja se razvija u ovoj oblasti.

Moderan tonski studio, za koji su temelji udareni krajem 60-ih i početkom 70-ih godina XX veka, nije, u prvim decenijama svog razvoja, imao dodirnih tačaka sa informacionim tehnologijama. Uporedo sa razvojem personalnih računara, Apple i PC platforme, početkom osamdesetih godina, računari počinju da se useljavaju u tonski studio. Danas oni predstavljaju osnovnu komponentu u svakom tonskom studiju, gde gotovo nijedan uređaj nije pošteđen digitalne tehnologije.

U svom razvoju, digitalna tehnologija je nailazila na veliki broj protivnika, koji su svojim argumentima, zasnovanim na konzervatizmu i tradicionalizmu, pokušavali da uspore primenu informacionih tehnologija. U našoj zemlji je to naročito bilo karakteristično. Čak i  krajem XX veka često se čulo mišljenje da digitalni zvuk nikada neće moći da konkuriše analognom, uz iznošenje mnogobrojnih argumenata. Istovremeno, u svetskim stručnim časopisima, koji se bave tonskim studijom i studijskom tehnikom, analogne uređaje, magnetofone sa trakom i gramofonske ploče niko više nije ni spominjao. Danas je, i u našoj zemlji, svima jasno da je tonski studio krenuo putem informacionih tehnologija. Konkretni rezultati, tj. snimci muzike rađeni digitalnom tehnologijom, po svom kvalitetu su daleko ispred snimaka koji su snimani analognom tehnikom, a u kojima smo svojevremeno uživali putem gramofonskih ploča.

Razvoj računara, kao i njihova široka primena u tonskom studiju, dovela je do velikih promena u oblasti profesionalne obrade zvuka na globalnom nivou. Digitalni zvuk je, kao najvažniji i revolucionarni produkt razvoja obrade zvuka na računarima, omogućio da uređaji koji su se koristili u tonskim studijima, a koji su bili glomazni i veoma skupi, postanu kompaktniji i, što je naročito važno, znatno jeftiniji. Pri tom se nije izgubilo na kvalitetu, čak su kompaktni i jeftini uređaji u svemu nadmašili glomazne i zastarele mašine, koje su dominirale do sredine devedesetih godina. Zapravo je prelazak na digitalni zvuk predstavljao revoluciju u tonskoj industriji, koja je u svetu izvršena veoma brzo i efikasno. Samo su ljudi konzervativnih shvatanja, a naročito oni koji su nedovoljno stručno upućeni u problematiku, kočili ovaj istorijski proces. Sigurno je da i digitalni zvuk u budućnosti očekuju promene i poboljšanje  kvaliteta, odnosno prihvatanje novog komercijalnog standarda, kao i da određene okolnosti vezane za komercijalizaciju muzike (popularni MP3), usporavaju ovaj razvoj.

Veoma bitna karakteristika koju donosi razvoj i obrazovanje u ovoj oblasti je istorijska, a možemo reći i revolucionarna promena, koja briše granice između inženjera zvuka i muzičara – kompozitora. Tehnika koja postaje dostupna muzičarima, putem obrazovanja iz ove oblasti, postaje novi muzički instrument. Muzičko delo, nastalo u  procesu muzičke produkcije, postaje nova umetnička forma. Dizajneri zvuka, koji se edukuju u srednjim muzičkim školama, postaju pioniri novih tendencija i shvatanja muzike, koji stvaraju viziju u kom pravcu će se muzika razvijati.

Ako je muzika sastavni deo tvog života, imaš svoj bend ili sviraš/pevaš za svoju dušu, pratiš muzičke festivale, scenu i muzičke aktuelnosti, baviš se didžejingom, kolekcionar si muzike, imaš muzičko obrazovanje ili prosto voliš da slušaš muziku, onda je MUZIČKA ŠKOLA ROKENROLERŠkola Muzičke Produkcije pravi izbor za tebe.

Upiši školu muzičke produkcije I naučićeš kako da snimaš, dizajniraš i postprodukuješ muziku svih žanrova od klasične muzike, preko džeza i roka.

Usna harmonika

Usna harmonika je atraktivan instrument, koji nije skup i nije kabast.  Može uvek da se ima uz sebe u džepu ili torbici.  Sviraču daje mogućnost da na svakom mestu iznenada može da napravi dobru atmosveru i samim tim skrene pažnju na sebe.

Podsećamo da su još odavno u neka lepša vremena mnogi muškarci osvajali princeze svojih života udvarajući im se uz umilne zvuke usne harmonike dok su pod prozorima svirali instrumentale i pevali ljubavne pesme i serenade. To može da bude I još jedan razlog da upišete školu usne harmonike.

O USNOJ HARMONICI

Usna harmonika je duvacki instrument nastao u Nemačkoj početkom 19. veka.
Napravljena od kovine i drveta, najmanji je instrument s kojim se jednostavno rukuje.
Kod nje se pri udisanju i izdisanju dobijaju tonovi različite visine, a rukom se dobija efekt vibriranja.
Danas je na ovom instrumentu moguće svirati bilo koju vrstu muzike.

Mala diatonska harmonika sadrži tonove samo jedne dur skale, opseg tonova joj je od 3 oktave i uštimana je po Richterovom sistemu.

Usna harmonika imala je jedinstvenu ulogu u stvaranju afroameričke muzike, blues-a. Američki muzičari, su koristili ovaj instrument i otkrivali njegove velike mogućnosti i osobine, koje su tada proizvođaču bile nepoznate. Razvili su tehniku savijanja tonova (zavijajući zvuk) koja kasnije instrumentu donosi veliku popularnost. Spominje se da je Neil Armstrong svirao usnu harmoniku te ju je sakrio i poneo na svoj prvi let na mesec. Možda nemate priliku da putujete na Mesec, ali kod nas imate priliku da upišete školu usne harmonike.

NACIN SVIRANJA USNE HARMONIKE

Usna harmonika nema tipki kako je to uobičajeno kod nekih drugih instrumenata kao naprimer melodika. Umjesto toga ustima, jezikom i vazduhom iz pluća stvaramo tonove. Držanje instrumenta je vrlo jednostavno, između palca i kažiprsta leve ruke. Desnom rukom se spoje rubovi dlanova i po potrebi otpušta vazduh  kako bi se dobio efekt vibrirajućeg ili wah wah zvuka.

Ima nekoliko načina sviranja usne harmonike (zviždanje, blokiranje usnama I blokiranje jezikom), ali uglavnom svaka ima utisnute brojeve od jedan do deset i levo su duboki tonovi.

Zvižduk

Polju koje želite odsvirati prinosite usne i zviždite. Pritiskom na otvor polja dobijate čisti ton jer na način sa tako skupljenim usnama ne možete dobiti mešanje sa drugim poljima jer ih zatvarate.  Ovo je jedna od najlakših tehnika da se nauče  tonove.

Blokiranje usnama

Harmonika se prisloni usnama, a usta otvore toliko da pokriju tri polja na harmonici. Iz vodoravnog položaja, harmoniku okrenete prema gore za oko 30-45 stepeni, tako da vam gornja usna dođe do pola gornjeg dela harmonike. Pustite da se otvori harmonike tako smeste u donju usnu i pokušajte opustiti usne. Prilikom udaha ili izdaha donja usna blokira dva polja koja su sa strane, a čisti ton daje srednje polje. Ovako je moguće ispravno odsvirati,  savijanje tonova  važno je da se bude opušten tj. da usne ne budu ukočene.

 

Blokiranje jezikom

Usta se otvore da pokriju 4 polja, a ona polja koja ne nameravate svirati pokrivate jezikom tako da ostane čisti ton. Ovaj način sviranja se obično upotrebljava za određenu tehniku sviranja i efekte pa ju je stoga i teže koristiti. Kod ove tehnike važno je naučiti blokirati polja sa lijeve strane da vam s desne ostane čisti ton pa isto tako i obrnuto. Važno je naučiti sa obje strane zbog brzih promjena pri sviranju na levom i desnom kraju harmonike i lakšem pristupu poljima.

U blokiranje

Jezik oblikujete u slovo „U“, prinosite ga usnoj harmonici ispod tona kojeg želite odsvirati i blokirate levo i desno polje, a srednje ostavljate da proizvede čisti ton.

 

Iako su danas neka druga vremena, romantika i sviranje usne harmonike nikada neće izaći iz mode. Ko god zna da svira bar nekoliko pesmama, biće omiljen kod slušalaca, pogotovo suprotnog pola. To je dovoljan razlog da naučite da svirate usnu harminiku bez obzira da li već svirate neki instrument.