gitara

Akustična i električna gitara i njihovi delovi

Akustična Gitara 

 Akustična gitara se proizvodi od drveta i najčešće ima standardni set od 6 žica,mada postoje varijante akustične gitare sa 12 žica.Žice su redom: E, H, G, D, A, E, dok je kod modela sa 12 žica svaka od šest žica dupla. 

akusticna gitara

delovi akusticne gitare

Osnovni delovi gitare su: 

 

Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju ,a u zavisnosti od modela, mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju ,a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje. 

Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. 

Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila je granica između dva dela žice, onog koji ne treperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. 

Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova.Na vrat konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje.Zbog toga svaki vrat ima  čeličnu šipku koja prolazi kroz njegov centar i štiti vrat od mogućeg savijanja . Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare. 

Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina. 

Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju da kroz njega prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. 

Žice  se  prave se od čelika ili plastike. Na gitari se obično nalazi  šest ili dvanaest žica.Ima ih ravnih i motanih. 

Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji u stvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za držanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba može da dođe do problema sa  štimovanjem. Gitare su često  falične po ovom pitanju. 

Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare.,a zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama. 

 

Muzička škola Rokenroler u Zemunu je poznata i priznata baš po časovima gitare

Električna Gitara 

Električna gitara je vrsta gitare koja radi na struju. Zvuk se dobija trzanjem čelične žice koja se nalazi u magnetnom polju. 

elektricna gitara

delovi elektricne gitare

Osnovni delovi električne gitare su: 

 

Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama ,nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave. 

Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema specijalnih tipova. 

Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Ne treba ih  mešati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima. 

Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju. 

Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj, akustičnoj, poluakustičnoj, električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu. 

Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. 

Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Njegova funkcija je da “uhvati” sve što žica ispusti iz sebe, obradi to i pošalje dalje. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Može ih biti jedan ili više na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji. 

Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa, čak se veoma često skida da nebi smetala. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu, pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Simpatičan, ali ne i obavezan deo gitare. 

Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Ima ih sa tri i pet položaja. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. 

Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivoglasnoće. Gitara mora obavezno da ima bar jedan potenciometar. Ako gitara ima još neki pot, on kontroliše boju tona. 

Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija, srećom prost je za upotrebu. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice. On je takođe i jedna vrsta donje kobile i ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja, mnogo preciznijeg od čivije. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Ubode li se i tremolo ručica, njenim pomeranjem, svi ovi segmenti se zajedno okreću oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. 

Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo, pedala, mix pult itd.). Ona će kroz kabl, koji se u nju uključi, pustiti proizvod onoga što ste uradili na gitari: odsvirali, magneti uhvatili, potenciometri podesili… 

Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogobrojni kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo, jednak kvalitetu tona koji gitara daje. 

 

Pročitajte ovde zanimljivosti o divnom instrumentu zvanom – gitara

Zahvaljujući svojim tonskim i tehničkim mogućnostima, kao zvučno izražajno sredstvo, gitara je izborila podjednako eksponiranu ulogu u solističkoj i kamernoj muzici. Prisutna u različitim muzičkim žanrovima, njena evolucija prati dugi istorijski razvoj sveukupne ljudske civilizacije. Imajući u vidu dominaciju pojedinih žičanih rođaka gitare i u starijim stilskim epohama, trzalački kordofoni su u celini bili i ostali izuzetno važan činilac sveukupne muzičke i kulturne scene. Danas se gitara najviše koristi u rok i metal muzici. Po navodima Zavoda za statistiku Republike Srbije iz decembra 2004. godine 3% stanovništva Srbije poseduje gitaru, a samo 1% klavir. 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *